„Украјина је почела да ускраћује права припадницима мађарске мањине још пре осам година. Ми ћемо размотрити најновије измене закона које је усвојио украјински парламент, међутим, већ је сада јасно да су нове одредбе далеке од оних из 2015. године“, рекао је он.
Претходно је украјинска Врховна рада усвојила закон о проширењу права националних мањина у Украјини која им враћа могућност основног и средњег образовања на матерњем језику, али само у случају ако је то један од језика Европске уније.
Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ) је још у фебруару саопштила да ће се на иницијативу Мађарске и Румуније обратити Венецијанској комисији поводом питања положаја националних мањина у Украјини.
Тим поводом је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао да се Будимпешта искрено нада да ће међународна заједница, Европска унија и међународне организације приморати Украјину да спроведе одлуку комисије, као што је то више пута био случај у случају мађарског законодавства.
По речима Сијарта, у протеклих седам или осам година мађарско-украјинске односе углавном је одређивала политика Кијева који је „корак по корак кршио и одузимао права мађарској националној заједници“. Како је казао, коначна одлука комисије требало би да буде донета до јуна ове године.
Венецијанска комисија је саветодавно тело Савета Европе за уставна питања. Комисија се бави анализом закона и нацрта закона држава чланица који утичу на питања уставног права, укључујући изборне стандарде, права мањина итд.