СРБИЈА

Приштина опет пикира на чланство у Савету Европе и позива се на - мултиетничност

Косово не би могло поново да аплицира за чланство у Савету Европе али с обзиром да је у Европи на снази политика двоструких аршина свашта може да се деси, сагласни су саговорници Спутњика.
Sputnik
Премијер привремених косовских институција Аљбин Курти разговарао је са делегацијом Парламентарне скупштине Савета Европе где је поновио да би чланство Приштине у овој организацији било не само од, како је рекао, историјског значаја већ да би имало и директну корист за развој демократије али и грађане, посебне за припаднике невећинске заједнице.

Не могу два пута да аплицирају

У светлу тога Курти се „похвалио“ делегацији ПС СЕ мултиетничким саставом свог кабинета и нивоом заступљености невећинских заједница у државним институцијама.
Оно што, међутим, није поменуо јесте извештај експерата Савета Европе у којем се критикују поједини потези и одлуке власти у Приштини — конкретно због прекомерне употребе полицијских снага на северу КиМ, а констатује се и да приштински режим нема вољу за оснивање Заједнице српских општина и да не поштује међународне споразуме.
Дубравка Филиповски, заменик председника Одбора за евроинтеграције у Скупштини Србије, каже да Приштина пре свега не може два пута да аплицира за СЕ јер је једном то већ урадила.
„У току су извештаји СЕ о стању људских права у нашој јужној покрајини, али у оквиру СЕ има више комитета као и Савет Министра који даје своје извештаје. Али без обзира на то што Приштина тврди да има мултиетничку владу општа је чињеница да територија која није призната у УН не може да има атрибуте државности и не би требало да може да аплицира нигде у међународним институцијама,“ каже наша саговорница.

Савет Европе не поштује више своја правила

Очигледно је, додаје Филиповска, да је СЕ на неки начин изузетак јер је дозволило својевремено да тзв. држава Косово аплицира за чланство у ову организацију.
„О тим дуплим стандардима која важе у светској политици говори и овај пример, где са једне стране куде Приштину због прекомерне употребе силе, а с друге, дозвољавају им да аплицирају. Многи извештаји који стижу у СЕ, па и они које шаље Србија, јасно показују каква је доле ситуација, посебно када је у питању положај српског народа,“ истиче Филиповска.
Наша саговорница истовремено подсећа да Србија у Савету Европе нема већину за свој став, што умногоме отежава њен положај кад је реч о КиМ.
„Највећи проблем у Савету Европе је тај што је то постала институција која буквално крши своја правила по правилу јачег и прихвата апликацију Косова што је мимо свих стандарда и процедура ове институције која би требало да се бори за статус и бољи положај људских права,“ наглашава Филиповска.
Зоран Анђелковић, бивши председник привременог Извршног већа Аутономне Покрајине Косова и Метохије, каже да њега више ништа по питању односа међународних институција не изненађује, али ни по питању изјава Приштине.

Интересне групе а не правда и истина

„Објективни критеријуми одавно не постоје. Постоје интересне групе и политички циљеви одређених моћника у Бриселу што се после преноси у Стразбур тако да истина и правда остану потпуно у другом плану,“ каже Анђелковић.
Према његовим речима, време је такво да може да се каже да је од „мајмуна одмах настао леп човек“ и да се у то поверује, па тако и да и на Косову и Метохији постоје демократија и мултиетничност.
„Ови који себе проглашавају Србима само зато што им се презиме завршава на –ић и сада седе у косовској влади мимо воље српског народа постали су већи Албанци од самог Аљбина Куртија. И онда наравно да ће Курти да каже да је власт мултиетничка, јер се ови што се презивају на –ић сматрају Србима,“ примећује Анђелковић.
А то што Приштину критикују за прекомерну употребу силе а овамо преговарају са њима о уласку у Савет Европе, према речима Анђелковића, више нису ни двоструки аршини ни двоструки критеријуми.
Кад се подвуче црта, како каже, иза свега стоји жеља Запада да свим средствима, притискајући Београд да им каже да су „лепи и фини“ и да као нису радили на томе да разбију Југославију, легализује оно што су урадили 1999. године.
У извештају званичника Савета Европе, поред поменутог, Приштина се критикује и због неспровођење судске одлуке о враћању имовине манастиру Високи Дечани али и због недостатка воље и намере да оснује Заједницу општина са српском већином.
СРБИЈА
Прекомерна употреба полицијске силе на северу КиМ: Експерти Саветa Европе оштро критикују Приштину
СРБИЈА
Још један „објективан“ извештај са Запада о опасним Србима и намерама Русије
СРБИЈА
Орлић: Био би апсурд да тзв. Косово, после свега, буде примљено у Савет Европе
Коментар