Пленковић је, у обраћању уочи синоћ одржаног концерта поводом обележавања 200. годишњице рођења Старчевића, рекао да је реч о човеку који је међу првима сањао слободну и независну Хрватску, чему је, како је казао, посветио свој политички, интелектуални и друштвени рад.
Анте Старчевић – идеолог хрватске нације
Додао је да је Анте Старчевић први у модерној хрватској политичкој традицији осмислио концепт самосталне хрватске државе и у њему препознао најбољи оквир за аутономни развој свих народних потенцијала.
„Старчевићев ће интелектуални рад довести до тога да ће га већ савременици сматрати идеологом модерне хрватске нације“, навео је Пленковић, пренео је загребачки „Јутарњи лист“.
Додао је да су се пророчанским такође показале његове оштре и аргументиране, како је навео, „осуде Караџићевог језичког великосрпства и свесловенске идеологије“.
„Упозоравао је на противхрватску природу многоврсних југославенских илузија“, навео је Пленковић.
ХДЗ је најавила 1991. године осамостаљење Хрватске, а у октобру те године раскинула је све везе са Југославијом.
„Водећи се концептом модерног суверенизма, већ седам година јачамо наш међународни положај и утицај за већи квалитет живота грађана и конкурентност привреде“, рекао је Пленковић.
Закључио је да је Хрватска данас равноправна чланица УН, НАТО и ЕУ, а да су уласци у Еврозону и Шенген додатно ојачали хрватски државни, привредни и безбедности суверенитет.
Бивши Србин – зачетник усташке идеје
Анте Старчевић је рођен 1823. у Житнику поред Госпића од родитеља Срба. Мајка Милица, рођена Богдан из Широке Куле је непосредно пре удаје за првог мужа прешла у католичку веру, а отац Јаков је био из Пазаришта, села покатоличених Срба, потомак херцеговачких Старчевића, о чему постоје и писани трагови.
Образовање је започео у пучкој школи у Кланцу, а потом га преузима и образује стриц Шиме Старчевић. У школи су се спрдали с њим, и сигурно не без разлога, називали Влахом. Наводно је био изузетно бистар, али му то ипак није било довољно да упише историју као што је желео. Након гимназије у Загребу, уписао је теологију у Пешти коју завршава као доктор филозофије. Из неког разлога није желео да се посвети свештеничком позиву те подноси молбу за место професора математике на београдском Лицеју (гимназији).
Одбијен је и поред тога што је молбу саставио на ћирилици и потписао као „доктор мудрословија“.
Покушао је да добије и место предавача на загребачком универзитету, али поново без успеха. Опробао се и као песник и сатиричар, али је и ту прошао поприлично незапажено. Након тога се запослио у канцеларији адвоката Шрама. Најзад је пронашао себе у политици кад је заједно са Еугеном Кватерником основао изразито националистичку Странку Права на чијем челу је остао до своје смрти.
Не обазирући се на историјске чињенице, заступао је радикалну идеју велике Хрватске од Алпа до Тимока, укључујући и северну Албанију.
Старчевић је из личних фрустрација Србе називао „слугањском пасмином“, иако се на молби за место професора математике на београдском Лицеју потписао као „понизни слуга“. Тада још увек није био Хрват, чак ни политички, него се изјашњавао географски, као Личанин. Након одбијања молбе, постаје тежак србофоб и на крају зачетник усташке идеје и слави се као „отац Домовине“ у Хрватској, преноси Танјуг.