„Предлог мора да одобри Савет ЕУ, за то је потребан једногласан став“, подсетио је европски дипломата.
Он је додао да Европска комисија неће отворено објавити предлог о имовини Централне банке Русије „из разлога поверљивости“ и „пошто је реч о санкцијама“, он се подноси на једногласно одобрење Савету ЕУ.
Према речима саговорника, даље мере, укључујући финансирање програма за обнову Украјине из добијених прихода, захтеваће нови предлог и ново решење Савета ЕУ. Извор није саопштио када би могао бити прихваћен други предлог, наводећи „недостатак рокова“.
Такође је објаснио како ће се тачно повлачити средства за финансирање Украјине захваљујући приходима руске Централне банке.
„Због имобилизације све инвестиције Централне банке Русије, на пример, шестомесечне обвезнице, акумулиране су на рачунима депозитора, а временом та имовина доноси све више профита... Ти профити су такође имобилисани, не могу се повући, као и сама имовина. Депозитори улажу ове ванредне профите ... Временом је све ово произвело велике приходе и они настављају да расту. Ови ванредни приходи постоје само због имобилизације основне имовине, то је директна последица санкција замрзавања, депозитори иначе не би били у могућности да добију ове приходе. Видимо да депозитори чувају ове приходе као профит на својим рачунима... Сматрамо да је легитимно сматрати ове приходе, пошто су настали као резултат имобилизације, на располагању за плаћање наших програма за реконструкцију и обнову Украјине. То је дугорочни циљ“, објаснио је извор.
Он је напоменуо да ће „следећи корак бити потпуно одвојен од садашњег, јер ће бити потребан потпуно нови предлог Европске комисије и високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику, а сходно томе и нова одлука Савета ЕУ“.
„Када будемо довољно уверени да можемо да пређемо на следећи корак, биће покренут нови предлог. За сада нема никаквих постављених рокова“, истакао је дипломата.
Он је додао да ће се „током припреме другог корака разговарати о ризицима по стабилност, питањима власништва... међутим, садашњи предлог садржи и неке тачке за заштиту интереса и избегавање ризика за депозиторе“.
Након почетка специјалне војне операције у Украјини, Европска унија и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви у износу од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијске компаније „Euroclear“ – једне од највећих светских система клиринг система. Лидери ЕУ су у октобру прошле године наложили Европској комисији да припреми предлоге за коришћење замрзнутих средстава за финансирање обнове Украјине, али предлог од ЕК још увек није добијен. У Кремљу су саопштили да би доношење таквих одлука „представљало још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права“.