Први део изложбе биће отворен 16. децембра у Београду, у Салону Ото Бихаљи-Мерин Музеја наивне и маргиналне уметности (Немањина 3), а други део 18. јануара 2024. у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини.
Поставка обухватарадовеиз педесетих година 20. века чији су аутори међународно познати попут Скотија Вилсона, Илије Босиља и Фридриха Шредер-Зоненштерна, преко дела уметника из Гугинга код Беча Освалда Чиртнера, Аугуста Вале, Јохана Хаузера, Хајнриха Рајзенбауера, Фрица Колера па све до великих аустријских сликара као што су Арнулф Рајнер и Петер Понграц, који су тражили и пронашли инспирацију у арт бруту.
Почетак Колекције „Инфелд“, која је данас једна од највећих уметничких збирки у Аустрији, чинила је Бечка школа фантастичног реализма блиског надреализму.
Након једне изложбе 1965. године, Петер Инфелд је осетио потребу да прикупља слике и лично упознаје њихове творце:
„Допали су ми се акрибични начини сликања, враћање техникама старих мајстора, бављење психоанализом. Та збрка различитих идеја, које су ми биле стране, потакла ме је на куповину. Од самог почетка се развио срдачан однос са сликарима, са људима који су се непогрешиво кретали својим путем... Желео сам да пружим сигурност у погледу њиховог квалитета. Куд год да крене тај сликар, ја ћу га следити“.
Након личног упознавања са сликарима Бечке фантастике уследило је перманентно, страсно бављење њиховом уметношћу и вишедеценијско пријатељство са Ернстом Фуксом, Антоном Лемденом, Ариком Бауером, Волфгангом Хутером и Рудолфом Хаузнером.
Редовне посете изложбама и атељеима су бечким произвођачима струна омогућили да прате стваралачки пут ових уметника.
Илија Башичевић Босиљ, Шетачи 1963.
© Фото : Спутњику уступио Музеј наивне и маргиналне уметности
Петер Инфелд, који је био успешан привредник широм света, није сакупљао само сликаре Бечке фантастике, већ је стално откривао нове уметнике и уметнице.
На тај начин је успео да формира збирку широког спектра. Поред Бечке школе фантастичног реализма, тежишта колекције су били наивна уметност, поп-арт, слике за будистичке медитације са Тибета (тзв. тангке) и арт брут.
„Широк спектар савремене уметности одабран је, пак, на основу личног сензибилитета за уметника и његов начин стварања. Из оваквог поимања колекционарства произлазе сасвим лични афинитет и емотивни однос према уметничком делу“, пише Петер Инфелд.
Изузетак нису ни дела арт брут уметника из Гугинга, у близини Беча, са којима породицу Инфелд повезује вишедеценијско пријатељство.
Маргарета и Петер Инфелд су настојали да одржавају лични контакт са уметницима и често су их посећивали.
„Инфелд није могао да одврати ни велики физички напор сталних одлазака у Гугинг ради селекције дела тамошњих уметника, која су била одређена близином својих стваралаца“, присећа се проф. Јохан Фајлахер, дугогодишњи директор Арт брут центра Гугинг.
За њега ова „дела нису само слике створене било када и било где, него су сведоци једног личног односа породице Инфелд са уметницима“.
Тај однос се може ишчитати и из бројних дела и Колекцију „Инфелд“ чини јединственом.