Ђоковић је у интервјуу за ЦБС рекао да не верује у теорију да спортисти увек морају да буду у позитивном расположењу, као и да су успони и падови заједнички део спорта.
„Да, постоје сумње и страхови. Осећам их током сваког меча. Не волим начин размишљања који се промовише, да се само буде позитиван, оптимистичан, да нема места за грешке, да нема места за сумње. Ми смо ипак људска бића“, навео је Ђоковић.
Суочавање са емоцијама, додао је, помогло му је да крене напред.
„Чим осетим некакву емоцију ја је прихватим. Можда, знате, експлодирам понекад, вриснем на терену, нешто урадим, али онда могу да се вратим на полазну тачку“, истакао је Ђоковић.
Овакво размишљање најбољег тенисера свих времена изазвало је позитивну реакцију Дарије Абрамовиц, спортског психолога која ради са најбољом тенисерком данашњице Игом Швјонтек.
„Спортисти су, прво и пре свега, људска бића“, навела је Абрамовиц.