Весник новог света био је у Србији

Ова збирка се, како наводи филозоф Марио Калик, тематски и смисаоно наставља на Кршљанинову претходну књигу „Србија и Русија. Аргументи за нову политику“ из 2018. године, даље развијајући и надограђујући идеје и ставове који су у њој изражени.

Владимир Кршљанин је дугогодишњи виши саветник у Министарству спољњих послова Србије, председник Српског одељења и потпредседник Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе, члан президијума Светског савеза слободних мислилаца, председник организације Покрет за Србију, координатор Иницијативног одбора Српско-руског братства и секретар Међународног комитета „Слободан Милошевић“.

Кршљанин, како наводи Марио Калик, "с правом у Србији 90-их година коју је водио Председник Милошевић види весника правог, аутентичног Новог света насупрот тзв. „Новом светском поретку“, о чему на више места сведочи у својој књизи (Владимир Кршљанин, „Нови свет“, стр. 15, 188, у даљем тексту: НС). „Наш хероизам помогао је и настанку Владимира Путина…и новој нади за цео свет“ (Владимир Кршљанин, „Србија и Русија“, стр. 80, у даљем тексту: СиР)".

Наиме, сматра Калик, "десетогодишњи отпор Србије и Председника Милошевића „куповао је време“ и припремио терен за отрежњење и освешћење, консолидацију, уздизање и јачање Русије и Председника Путина (СиР, 191), који су изгубили илузије у могућност конструктивних односа са Западом. То Кршљанин непрестано понавља, сликовито наводећи како су Милошевић и Србија предали штафету борбе за бољи, слободнији и праведнији свет Путину и Русији, као што је Србија, као једна од наследница Византије, чије je краткотрајно Душаново балканско царство у 14. веку било последњи узлет Другог Рима, предала штафета Трећем - Русији (НС, 194, 267). Зато, по Кршљаниновим речима, „свако ко се данас диви Владимиру Путину, мора се дивити и Слободану Милошевићу. Ко не разуме ту везу, показује да није потпуно разумео ни једног ни другог“ (СиР, 131). Кршљанин подсећа да је Слободан „формално иницирао улазак наше земље у Савез Русије и Белорусије и започео политику свеобухватног стратешког партнерства са Кином“ (НС, 74). Путинова влада је са Слободановом потписала споразум о слободној трговини у августу 2000. (НС, 173)".

Ако би се у једној речи могли сажети личност, мисао и дело Владимира Кршљанина, онда је то несумњиво - борба, наводи Калик.

"Владимир Кршљанин је борац, храбар, истрајан, доследан и непоколебљив, који од идеја и идеала суверене, слободне и социјално праведне Србије и света никада није одустао. Ко иоле познаје Владимира и његов рад, зна да се за те идеје и вредности бори не само у својим организацијама, књигама, текстовима и јавним наступима, већ свакодневно на бројним интернет каналима и порталима, ширећи вести и текстове у којима подстиче љубав према Србији, Русији и Новом свету, и позива на подршку тој светлој и победоносној страни будућности. Његов интензивни ангажман у Српско-руском братству и другим организацијама и пројектима је за свако дивљење и похвалу. Не чуди да је као признање за овакав значајан дугогодишњи рад и резултате Кршљанин ове године добио руско држављанство које му је, за особите заслуге, својим указом доделио Председник Путин", истиче Калик и додаје да "морамо истаћи да је на овој страни Кршљанин био и онда када је само мали број људи у њу веровао, у она мрачна и депресивна времена глобалне хегемоније Запада, САД, НАТО, ЕУ, ММФ, СБ, и њиховог тзв. Новог светског и европског поретка (о „новом европском поретку“ говорио је и Хитлер пола века раније).

Зато је, како каже, Кршљнин верник (у општем значењу те речи имати јаку, чврсту, непоколобљиву веру у нешто), и визионар у најбољем смислу тог израза.

Кршљанин је, наводи даље Марио Калик, "посвећен филозофском промишљању идеје и стварности Новог света. Можемо слободно рећи да је Владимир Кршљанин пионир, у изворном смислу те речи, филозоф и идеолог, у позитивном смислу, Новог света у нас. „Нови свет“ представља чворишно место његове политичке мисли и дела, његово „вјерују“, нешто што га духовно и практично заокупља већ најмање десет година. Он Нови свет одређује на следећи начин: „Под пojмом Нови свет подразумевамо нову епоху историје човечанства, која започиње, у којој улогу предводника или најутицајнијих фактора имају Русија и Кина, a коју je иницирала Србија, својим принципијелним отпором западној агресији и деструкцији. To je уједно и крај многовековне светске доминације колективног Запада, и у политичком и у цивилизацијском смислу“ (НС, 109)".

"Моја радост у читању „Новог света“, додаје Калик, "још више је порасла када сам приметио неке сличности Кршљанинових идеја и уверења са мислима немачког филозофа Макса Шелера кога сам радио за докторат. Тако Кршљанин, као и Шелер, непрестано поручује да су вредности темељ нашег односа према свету, истичући, попут Шелера, значај духовно-моралних вредности. Он говори о „систему духовно-моралних вредности који носе вера и цивилизација“ (НС, 24). „Русија и Кина су у сваком погледу успешније и јаче од Запада, a највећа предност им је на духовно-моралном плану“ (НС, 18), у духовно-моралним вредностима које су им заједничке. Или како рече Путин у својим обраћањима: „Нови свет има духовно-моралне вредности“ (НС, 62); „Духовно-моралне вредности, на које у низу земаља заборављају, нас су, напротив, учиниле јачим. И те вредности ми ћемо увек заступати и бранити“ (НС, 353). Кршљанин је убеђен да су „духовно-моралне вредности извор највеће снаге и да je њихове носиоце немогуће победити“(НС, 150)".

Ако, како каже, "бацимо поглед на конкретне вредности које конституишу и артикулишу Нови свет, и о којима Кршљанин најчешће пише, онда су то љубав,заједница (саборност), сарадња, стваралаштво (демиургија), правда. Ове вредности оличавају стваралачку источну цивилизацију којој припадају Србија, Русија, Кина и друге земље и народи са тог простора, насупрот предаторској западној антицивилизацији под доминацијом и вођством англосаксонске олигархије. Кршљанин чврсто верује да је „пред поразом систем који je у сукобу са моралом, човеком и Богом“ (НС, 22)".

На крају, каже Калик, као врховни циљ свега долази спасење. "И Шелер је сматрао да је спасење крајња сврха и смисао људског знања и делања, тако да дефинише метафизику управо као спасоносно знање. Кршљаниновим речима, „Русија je данас на најбољем путу…да буде спаситељ и путоказ за целу људску цивилизацију“ (СиР, 28). „Русија, следећи Христов пут, ратује за наше спасење и за спасење света!“ (НС, 118) Јер, „једине две могућности су победа Русије или - уништење човечанства“ (НС, 189). „To спасење и милиони на Западу очекују данас од Русије. To што je она данас моћна, извор je наде за цео свет“ (СиР, 157-158). И да ова нада буде још јача, Русија је свесне своје месијанске мисије", истиче Калик.

"Насупрот онима који тога још нису свесни, који су још увек омађијани западном пропагандом, или још горе, свесно и активно служе тој непријатељској страни против интересе властите земље и народа, али и читавог човечанства, Кршљанин и ми одлично знамо да нам „треба Србија - независна, уједињена, развијена, православна и праведна, социјалистичка, у савезу са Русијом - треба нам слободна Србија Слободана Милошевића“ (СиР, 177). Не могу се отети снажном утиску да читава мисао, дух и деловање Владимира Кршљанина оличавају оно што је величанствено изрекао Бранислав Нушић: „Отаџбина је мисао, отаџбина је вера; а мисао и вера не умиру“, закључује Марио Калик.