Заоставштину цртежа Новака Радонића чини преко 130 цртежа и пет скицен-блокова, те је ауторка изложбе, кустоскиња Народног музеја Србије Милица Цицмил, из тог богатог опуса издвојила она дела која најбоље сведоче о месту цртежа у Радонићевој уметности и његовом развоју у временима бројних актуелних уметничких праваца попут класицизма, назаренске уметности, бидермајера, романтизма и реализма.
По различитости његовог рукописа, могу се издвојити два приступа цртежу - школски приступ који за циљ има савладавање одређеног цртачког проблема и онај други у којем се види усавршавање моделације и његова иновативност.
Новак Радонић, Аутопортрет са цилиндром
© Фото : Спутњику уступио Народни музеј Србије
Тематика његових цртежа обухвата студије античких скулптура, студије по живом моделу, античке и традиционалне костиме који су га уводили у сликање историјских композиција у тренутку буђења националне идеје.
Међу најбољим цртежима истичу се портрети и пејзажи којима приступа цртежом као четкицом.
Посебну групу чине романтичарски аутопортрети којих има неколико.
Најчешће је себе престављао из полупрофила са карактеристичним дугим и кукастим носом.
Новак Радонић, Колосеум, 1859.
© Фото : Спутњику уступио Народни музеј Србије
Посебно место у његовом опусу заузимају цртежи настали током његовог боравка у Италији, који се могу поделити у две групе - ведуте италијанских градова, на којима су приказани значајни споменици, и копије портрета старих мајстора из Галерије Уфици. Већина ових дела га представља као педантног и прецизног цртача и мајстора детаља. Квалитет италијанских цртежа огледа се у томе што настају у покрету, у брзини, без комфора, па зато често имају „импресионистичку“ недовршеност.
Након повратка у домовину промене у доживљају уметности, али и реалистичке идеје које је све више усвајао, довеле су до постепеног одустајања од сликарства, у корист књижевности којом се бавио остатак живота.
Изложба Радонићевих цртежа, која пружа до сада невиђени поглед на његово дело, биће отворена до 13. октобра 2024. године.