Док се многи плаше правца у којем ће се развијати вештачка интелигенција, група истраживача из САД је створила хибридни биокомпјутер који комбинује људски мозак и компјутерска кола. У преводу, успели су да направе такав компјутер који користи и снагу мозга и снагу класичних компјутерских домета.
Систем Brainovare
Они су свој успех описали у научном раду објављеном у часопису „Nature Electronics“, у којем истичу да би ова технологија једног дана могла бити интегрисана у системе вештачке интелигенције (АИ) или да чини основу побољшаних модела мозга у неуронаучним истраживањима.
Коаутор студије Фенг Гуо, биоинжењер са Универзитета Индијана, објаснио је како су систем назвали Brainovare. Систем укључује органоиде мозга — снопове људских ћелија које имитирају ткиво и који се иначе користе у истраживању. Органоиди су направљени од матичних ћелија које су трансформисане у неуроне, сличне онима који се налазе у нашем мозгу.
„И АИ и мозак се ослањају на пренос сигнала око мреже међусобно повезаних чворова, познатих као неуронска мрежа. Желели смо да видимо да ли можемо да користимо биолошку неуронску мрежу унутар органоида мозга за рачунарство“, објаснио је Гуо идеју која стоји иза истраживања.
Да би направили систем Brainovare, истраживачи су поставили један органоид на плочу која садржи хиљаде електрода за повезивање мозга са електричним круговима. Они затим преводе информације које желе да унесу у електричне импулсе које шаљу органоиду. Сензор хвата одговор можданог ткива и „декодира“ га помоћу алгоритма машинског учења који може да идентификује информације на које се односи.
Да би тестирао могућности система Brainovare, тим је користио ову технику препознавања гласа тако што је обучио систем на 240 снимака говора осам људи, преводећи звук у електрични импулс који се испоручује органоиду. Мини мозак је различито реаговао на сваки глас, стварајући другачији образац неуронске активности. АИ је научио да тумачи ове одговоре да би идентификовао говорника. После обуке, систем је могао да идентификује гласове са 78 одсто тачности.
Проучавање мозга, моделовање и проучавање неуролошких поремећаја
Како истичу истраживачи, студија потврђује неке кључне идеје које би на крају могле омогућити стварање правог биолошког рачунара. Претходни експерименти су показали да само дводимензионалне културе неуронских ћелија могу да обављају сличне задатке, али ово је први пут да је то демонстрирано у тродимензионалном органоиду мозга.
„Комбинација органоида и компјутера могла би омогућити истраживачима да искористе брзину и енергетску ефикасност људског мозга за АИ“, каже Гуо.
Технологија би се такође могла користити за проучавање мозга, моделовање и проучавање неуролошких поремећаја, као што је Алцхајмерова болест, и тестирање ефеката различитих третмана. Истраживачи се надају да би такви системи једног дана могли да замене тестирање на животињским мозговима.
Гуо истиче да је следећи корак да се утврди да ли и како се органоиди мозга могу прилагодити да обављају сложеније задатке и да их конструишу да буду стабилнији и поузданији.
„Ово ће бити пресудно ако се желе уградити у силицијумске микрочипове који се тренутно користе у рачунарству вештачке интелигенције“, додаје он, пренео је магазин „Нејчер“.