У саопштењу Специјализованих већа Косова наводи се да је то прва жалбена пресуда у предмету који се пред тим телом води за ратне злочине.
Како се наводи, Апелационо веће је потврдило осуду Мустафе за ратне злочине произвољног лишавања слободе, мучења и убиства, одбило осам жалбених разлога којима Мустафа оспорава првостепену пресуду и делимично је прихватио жалбени разлог у ком Мустафа оспорава изречену казну у трајању од 26 година за три тачке оптужнице по којима је осуђен.
Панел Апелационог суда навео је да је првостепену пресуду на 26 година затвора, изречену у децембру прошле године ублажио јер је закључио да су у предметима који су се пред међународним судовима и пред косовским судовима водили за ратне злочине изрицане блаже казне.
„Пресуда представља значајан корак ка задовољењу правде за жртве и утврђивању одговорности и да умањење казне Мустафи нипошто не значи да кривична дела за која је оглашен кривим и осуђен нису тешка“, наводи се у образложењу.
Веће је навело и да Мустафа није оспорио налог о репарацијама који је издао претресни панел, а којим су одређене репарације за осам жртава које су учествовале у поступку, и додао да се одлука апелационог панела не одражава на налог о репарацијама.
Првостепена пресуда изречена је 16. децембра 2022, а налог о репарацијама издат је 6. априла 2023. године.
У образложењу се наводи и да је утврђено да је Мустафа имао директну намеру да почини противправно убиство, дајући право првостепеном суду да је „особа која се помиње као жртва противправног убиства убијена у периоду од 1. априла 1999. до краја априла 1999. о деловању и нечињењу господина Мустафе и његових потчињених“.
„Веће је утврдило да је од приближно 1. априла 1999. до приближно 19. априла 1999. године у заточеничком комплексу у Злашу, који је био база герилске јединице ОВК у Злашу, најмање шест особа лишено слободе од стране припадника ОВК који су били под контролом и моћи команданта ОВК господина Мустафе“, наводи се у образложењу.
Додаје се да су Мустафа и други припадници тзв. ОВК држали заточенике у нехуманим и понижавајућим условима заточеништва и редовно их злостављали, како физички тако и психички, наводи се у саопштењу и додаје да је првостепени суд утврдио да је особа која је наведена као жртва противправног убиства убијена у периоду од 1. априла 1999. до краја априла 1999. године као резултат радњи и пропуста Мустафе и његових подређених, преноси Газета експрес.
Апелационо веће поништило је скоро све Мустафине примедбе на првостепену одлуку, а председник суда је рекао да је Мустафа у неким тачкама своје жалбе „пропустио да поткрепи своје аргументе релевантним доказима“, преноси Газета експрес.
Говорећи о „недостацима“ у Мустафиној првостепеној жалби на пресуду, главни судија је рекао да је „у другим случајевима Апелационо веће одбацило неке аргументе, а да није испитало њихову суштину“, као и да је одбило неке од приговора Мустафе с образложењем да их он „није износио на суђењу“.
Мустафа је 16. децембра 2022. првостепено осуђен на 26 година затвора због противправног убиства, произвољног затварања и мучења.
Он се у четири тачке оптужнице, терети за ратне злочине, односно за произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство, које су вршили припадници такозване ОВК против лица затворених на имању у Злашу, у региону Гољак на КиМ.
Према оптужбама, Мустафа и припадници тзв. ОВК су од 1. априла 1999. до пред крај априла 1999. године, имали заједнички циљ да саслушавају и злостављају лица затворена на имању у Злашу.
Судија за претходни поступак потврдио је оптужницу против Саљиха Мустафе 12. јуна 2020. године, а он се у притвору Специјализованих већа Косова у Хагу налази од 24. септембра 2020. године.
Суђење Мустафи почело је 15. септембра 2021. године, а првостепеном пресудом од 16. децембра 2022. године осуђен је на 26 година затвора, као и репарацију жртвама у износу од 207.000 евра.
На првостепену пресуду одбрана је поднела жалбу, након чега је одређен панел Апелационог суда и жалбени претрес је одржан 26. и 27. октобра ове године.