Ово је место са много назива, али једно га описује до сржи - Велика јама. Његово друго име је рудник Кимберли или Тим Куилмин и важи за рекордера у категорији ‘најдубље јаме икада ископане људским рукама’, пише хрватски портал Путни кофер.
Јаму, која је заправо бивши рудник и једно од некада најбогатијих налазишта дијаманата на свету, кроз деценије постојања ископавало је око 50 хиљада рудара наоружаних крамповима и лопатама, а из ње је извучено невероватних 2.722 килограма дијаманата, односно 15 милиона појединачних примерака тог скупоценог драгог камења. Ископано је и невероватних 22,5 милиона тона земље и стена.
‘Кратер’ дубок 214 метара
Био је то заиста мукотрпан рад, а рудари су масовно умирали - од несрећа приликом самог рударења, нехигијенских услова, недостатка воде и хране. Због тога је рудник добио надимак "уклети рудник". Ископавања су започела још 1871. године, а коначан резултат је заиста велика јама. Наиме, до 14. августа 1914. године, када се престало са рударењем, иза зноја и крви остао је велики ‘кратер’ дубок 214 метара.
Првобитно је јама била прокопана све до дубине од 240 метара, а накнадно је била затрпана ископаним материјалом па се дубина смањила на наведену, а на све то треба додати и 40 метара дебели слој воде који се накупио с временом и захваљујући чијој боји јама данас представља фотогенични призор. Посетиоци могу да уживају у погледу на провалију јаме, односно литице високе 175 метара. На самом локалитету, али машинама, продрло се и дубље - до 1.097 метара, када су власници рудника проценили да је површинско копање постало преопасно и неделотворно.
Трагачи за благом наоружани лопатама и надом
Први дијаманти на подручју некадашњег рудника откривени су 1871. године. Истог трена је настала помама.
“Локалитет Велике јаме био је брдо равног врха без икаквих обележја. Када се проширио глас о открићу дијаманата, хиљаде трагача за благом, наоружани само крамповима, лопатама и надом, сјатило се у Кимберлију и створило највећу људским рукама ископану јаму на свету", наводи се на службеној страници.
Ипак, неки оспоравају ту тврдњу. Сматра се да су људском руком ископани делови јужноафричких рудника дијаманата Јагерсфонтејн или Бултфонтејн већи.
Рудник затворен - јама постала туристичка атракција
Како год било, након што је рудник престао са радом, јама је постала атракција коју су посећивали сви посетиоци града. Службени музеј, са поставком коју су чинили предмети из доба највећих активности у руднику, али и нека од оригиналних здања из тог времена, започели су са радом већ до 1960-их година. С временом је унапређиван и надограђиван.
Стотинак километара даље откривен први дијамант у Јужној Африци
У данашњем модерном центру за посетиоце може се сазнати и цела прича о дијамантима. Уосталом, управо је у том подручју, неких стотинак километара даље, откривен и први дијамант у Јужној Африци по имену Еурека. Нашао га је дечак Ерасмус Џејкобс 1867. године, на обалама реке Орање и - потпуно несвестан његове вредности - играо се са њим. Касније га је дао комшији који је проучавао минерале, овај пак неком путујућем трговцу. Камен је променио још неколико руку све док на крају није завршио изложен у Паризу 1889. године на светској изложби, пише лист.