Подкаст

Како да „отпад“ из термоелектрана постане материјал који штеди новац | Енергија Спутњика

Употребом пепела, шљаке и гипса, што се у новије време зове циркуларном економијом стручњаци се баве више десетина година – и у свету и код нас. Али, за разлику од света, коришћење пепела, шљаке и гипса, нуспроизвода у производњи електричне енергије у термоелектранама Електропривреде Србије код нас је готово симболично.
Sputnik
Опет стручњаци, али и из самог ЕПС-а, указују да ова компанија прода само око пет одсто произведеног пепела, који је најзаступљенији секундарни материјал у Србији.
А ЕПС је током 2022. године произвео 6,5 милиона тона електрофилтерског пепела. Са почетком рада новог блока ТЕ Костолац Б3 производња ће се стабилизовати на седам милиона тона. Цена депоновања пепела на постојећим депонијама је пет евра по тони, а када депонија не постоји дупло више – чак 10 евра по тони.
У Европској унији је током 2008. години искоришћено 90 одсто укупних количина пепела. Од тога 47 одсто је искоришћено у индустрији бетона, 22 одсто за гранулисане испуне/насипе и 21 одсто у индустрији цемента. Оно што је битно, пепео се показао као материјал који штеди новац.
За потребе ЕПС-а рађена је студија о могућој примени пепела и шљаке, као и експерименти, који су показали да је примена могућа у доњим слојевима путева, у различитим врстама бетона и код брана од ваљаног бетона. Гипс се, додуше, извози али, требало би развити примену “код куће”.
Намеће се питање да ли је лоби привреде који из речних корита вади песак и шљунак тај који “минира” веће коришћење пепела и шљаке. Евидентно је, свакако и то да недостаје законодавни оквир, а да се уредба о пепелу не примењује.
Радомир Путник, директор фирме „Текон техноконсалтинг“, каже да међу правим познаваоцима могућности коришћења пепела важи крилатица: „Да пепео не постоји, требало би га измислити“. Оцењује да је са становишта животне средине ово један од загађивача, да и на западу постоји пепео, јер нема термоелектране која не производи пепео, али да се тамо примењују веће таксе - по принципу загађивач плаћа.
Процена је да се на глобалном нивоу пласира око 43 одсто пепела. Француска на пример нема активне ТЕ на угаљ, али има потрошњу пепела, јер је активирала старе депоније пепела. Примери за употребу пепела су све бројнији.
О томе да је реално решење овог проблема успоставјање оператера, који би централизовано управљао пласманом пепела и додатно инвестирао у инфраструктуру у емисији “Енергија Спутњика” Путник објашњава шта је потребно учинити да ови секундарни производи у производњи струје почну да се више примењују као грађевински матријал - јер, то доноси бенефите свима, а свакако је веома битно и то што се депоније пепела не би више шириле на хектарима површина које би могле бити много паметније искоришћене.

О емисији „Енергија Спутњика“

Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
Коментар