Власт је, тумачи резултате избора дипломата Зоран Миливојевић, добила легитимитет и легалитет за континуитет политике какву је и водила, а притом кад је реч о оном што је носеће у Србији, национална политика, ту и није било неких драстичних разлика међу водећим политичким актерима.
Суверенистичка политика главно мерило
„Разјашњено је питање које је лебдело око Косова - нема признања, поготову после акта владе и резерве коју је премијерка Ана Брнабић уложила на декларацију ЕУ. У том смислу нема суштинских разллика у ставовима већине странака. Дошли смо на суверенистичку политику која је главно мерило за политичко деловање“, истиче Миливојевић у емисији Свет са Спутњиком.
Он подсећа да је СНС остварио резултат са јасном националном политиком и доследношћу у тој политици уз оцену да се она неће мењати.
„Избори су добијени на политици која у основи има неке принципе због чега Србија има подршку и на глобалном плану, и кад је реч о КиМ, и у другим стварима. Не треба очекивати било какву корекцију тога зато што би то мењало међународни положај Србије. За мене је релевантно што је председник рекао у интервјуу Спутњику: нема признања Косова и нема санкција Русији. И нема разлога да се то мења.“
Да нема разлога да се та политика мења слаже се и социолог професор Владимир Вулетић.
„Иако је европски пут Србије јасно одређена политика владајуће коалиције, то је на дугом штапу. Ако замислимо да ЕУ из неког разлога Србији у току следеће године отвори врата тада би вероватно морале да се праве одређене корекције у политици између осталог и кад је реч о санкцијама Русији. Али пошто то није извесно нема разлога да Србија трчи пред руду, да доноси неке одлуке и буде првак у стварима које јој иду на штету а ни на који начин нису неопходне. И кад смо имали прилике да слушамо о датуму прикључења, тамо нека 2030.година, то је дуг процес и нико не зна шта ће се дешавати у тих седам година. Живимо у веома турбулентном свету, зато су то све ствари о којима је бесмислено говорити“, образлаже професор.
Не очекује ни промену политике кад је реч о КиМ јер, како примећује, ако би се тако нешто прихватило сутра може да неком може падне на памет и Војводина...
Прерасподела гласова
У осврту на резултате странака на изборима на којима је блок Србија не сме да стане предвођен СНС-ом остварио апсолутну већину на републичком и покрајинском нивоу, а у вођству је и на изборима у Београду, Вулетић каже да, ако се посматра у крупном плану, однос власти и опозиције је остао исти, само је дошло до прерасподеле гласова у односу на прошлогодишње изборе.
У прилог тој тези он наводи податке о резултатима опозиционих странака:
„Кад саберете оно што су прошле године имали Двери и Заветници па упоредите са оним што је ове године имала та коалиција плус резултате партије „Ми – глас из народа“ професора Несторовића то је отприлике сличан проценат“, каже Вулетић.
За њега је очекиван и лошији резултат СПС-а у односу на прошлу годину јер је део ранијих гласова социјалиста отишао СНС-у, али како каже, јесте изненађење што опозициони блок „Србија против насиља“, иако је остварио солидан резултат, није из тога извео никакав посебан закључак:
„Сада уместо да се формира као организација која ће ићи ка следећим изборима и да очврсне, поново позивају на ванинституционалне облике борбе који би могли пре да доведу до тога да се та коалиција раствори него да се претвори у некакву структуру.“
Гласове доносио однос према националним интересима
Зоран Миливојевић оцењује да начин на који је Србија против насиља реаговала на резултате избора говори да им не следи нека светла будућност.
„Потврдило се оно што је било извесно: две теме су биле на овим изборима на дневном реду, једно је Србија, њена садашњост и будућност, друго је био њен лидер Александар Вучић и они (Србија против насиља) су заказали на обе те теме, нису имали одговор. Сама платформа на којој су наступали је исцрпљена и не уклапа се у ово што је била кључна тема. То показује и резултат листе Ми – глас из народа. Они су управо добили гласове на српском питању и на односу према држави Србији и њеним државним и националним интересима. То исто важи за нови ДСС. Видело се у којој мери је та тема била одлучујућа“, образлаже Миливојевић.
Србија против насиља је дотле, према његовим речима, водила кампању без одговора на суштинска питања, најмање она која су била на дневном реду.
„Нису одговорили на оно што је за људе било одлучујуће: став око КиМ, око будућности Србије, став око тога шта имамо данас у Србији. Можете да полемишете да ли је довољно урађено у економско-социјалној сфери али не о томе да ли то постоји. Они су ту заказали. И друга ствар, водили су крајње прљаву кампању у односу на личност председника која свакако није могла да да неки резултат код било ког ко је добронамеран и ко као грађин размишља о својој земљи и сопствнеој будућности.“
У Београду није пата карта
Показало се да је то изнуђена, вештачка коалиција без озбиљног плана и програма, истиче Миливојевић уз констатацију да покушај да се нешто покуша ванинституционалним средствима нема здравог основа и да су, кад је реч о Београду, бројке неумољиве.
„Листа професора Несторовића је тас који може да одлучи. Ако он не буде спреман, биће нови избори али мислим да би нови избори бити још катастрофалнији и за опозицију, посебно после овог резултата у Србији, после ове потврде легитимитета актуелне и будуће политике и потврде легитимитета политике коју води владајућа странка и посебно лидерске позиције самог Вучића.“
У Београду није пата карта, опозиција се самозаварава да има подршку пола Београда, а заправо је нема - на изборима у Београду је СНС остварио благу предност али зато има знатно већи коалициони потенцијал, истиче Вулетић, уз закључак да су у формирању власти у граду отворене све могућности а да није невероватно ни да се понове избори.