„Сада видимо да су, сви разговори о томе да ми превазилазимо санкције и можемо да изађемо суви из воде, били погрешни. О томе су говорили на нашим великим телевизијама све време од почетка сукоба. У томе се и закључује ефекат санкција. И то је захваљујући томе что с једне стране, долази до ограничења тржишта робе, које је извозила Европа, а са друге стране је извоз јефтиних сировина. Захваљјући томе је ЕУ прошле године ‘потонула’ и први пут забележила тако велики негативан салдо трговинског баланса од 450 милијарди евра (430 милијарди евра према подацима Европске комисије). Ове године се та тенденција сачувала“, рекао је он.
Производња ће у Европској унији само падати – то је тенденција која је учвршћена и недавним санкцијама које забрањују поновни извоз осетљивих производа у Русију.
„Непријатност је у томе да ЕУ наставља санкције. Мислим да ви знате да је за заобилажење санкција део компанија експортовала робу у треће земље, које су затим продавале робу са двоструком наменом као што су чипови за машине за прање веша као гориво или за електричне тротинете итд. Како би реекспорту дошао крај, односно поновном извозу који је ишао у Русију, и увозу донекле јефтиног горива које је скупље преко посредника, Европска унија би требало од 20. децембра да у свим међународним споразумима на увоз и извоз укључи пункт ‘без Русије’. Односно, када купујете таку робу ви не можете да га реекспортујете“, истакао је бугарски економиста.
Закључио је да се та забрана не односи на земље као што су САД, Канада, Јапан и друге и додао да америчке или канадске компаније могу реекспортовати и добијати корист од тога. Истакао је да то значи да ће производња у ЕУ само падати и да је то дуготрајна тенденција.