„Сигурно је да би, ако би Украјина била примљена (у ЕУ), сва подршка коју су до сада добијале земље централне Европе, укључујући Мађарску, припадала би њима“, рекао је Орбан у интервјуу за телевизију „ТВ2“.
Према његовим речима, за сада се не зна одакле да се узме новац за подршку Украјини, јер ако се из буџета ЕУ издвоји 50 милијарди евра, онда ни саме земље-чланице, укључујући и Мађарску, неће добити буџетски новац, на шта Будимпешта не пристаје.
„Не постоји тачна анализа колико ће ово (улазак Украјине у ЕУ) коштати Европску унију, али према незваничним прорачунима, ради се о око 150-190 милијарди евра“, рекао је мађарски премијер.
Он је објаснио да је циљ мађарске владе да „скине већи део напетости у позадинским преговорима“ и да се на самиту у Бриселу фокусира на проналажење „решења које задовољава све“. Мађарска предлаже да се питање подршке Украјини реши ван буџета ЕУ, додао је Орбан.
На самиту ЕУ посвећеном питању доделе финансијске помоћи Украјини очекују се „не само грмљавине, већ и муње“, приметио је он.
Раније је Орбан изјавио да је Мађарска поново блокирала пакет помоћи Украјини од 50 милијарди долара. Са друге стране, шеф Европског савета Шарл Мишел је после самита у Бриселу рекао новинарима да очекује да ће лидери ЕУ моћи једногласно да одобре финансијску помоћ Украјини почетком 2024. године. Следећи ванредни самит ЕУ заказан је за 1. фебруар.
Мађарска блокира већину одлука ЕУ о Украјини, укључујући осму траншу војне помоћи од 500 милиона евра, 5 милијарди евра из Европског мировног фонда за војну подршку 2024. године, шири пакет од 20 милијарди војне помоћи на четири године, као и као 50 милијарди макрофинансијске помоћи за 2024-2027. годину.