„Боја дужице код паса је много тамнија него код вукова, а ова тамнија боја има позитиван ефекат на перцепцију људи о псима“, каже се у студији универзитетског одељења за проучавање животиња објављеној у часопису „Royal Society Open Science“.
Људи су природно бирали псе са загаситим очима, а овај селективни притисак фаворизовао је животиње чије су очи перципиране као пријатељске и младалачке, наводи се у студији.
Припитомљавање паса, који потичу од сивог вука, почело је постепено између 50.000 и 15.000 година. Поставља се питање зашто је тамнија дужица учинила псе допадљивијим људима?
Истраживачи се ослањају на студије које су показале да је проширена зеница повезана са позитивнијим емоцијама од сужене зенице.
Широка зеница је, такође, несвесно повезана с млађим бићем, дакле рањивијим и безопаснијим; као и код деце чија се величина зенице смањује с годинама. Када је дужица пса веома тамна и стога се не разликује од зенице, људи имају утисак да виде веома велику зеницу. Према студији, пас тамне дужице би се сматрао слабим и рањивим.
Истраживачи су тестирали своју теорију тако што су људима представили слике дванаест паса, једног са тамним, а другог са светлим очима. Од учесника је затражено да окарактеришу личност сваке животиње као више или мање пријатељску и мање или више младалачку. Такође су упитани да ли би желели да комуницирају или чак усвоје сваког пса.
„Слике паса са тамним очима перципиране су као пријатељскије и млађе“, закључује студија, пренео је Индекс. Истраживачи са Универзитета Теикјо признају ограничења своје студије - можда више волимо псе са тамним очима једноставно зато што их има више и навикли смо на њих.
Погледајте и: