Наступиће под именом Анди Павлов за кога каже да је алтер его Андрије Павловића и који годинама компонује и изводи нову клавирску музику:
„Анди се родио за клавиром. Анди зарања у дубину на путу за Хондурас. У суштини, Анди (музички) апатрид“.
Павлов ствара јединствен стил клавирског звука у коме спаја сензитивност класике са минимализмом, рокенролом и другим жанровима.
„То је музика која је растерећена конвенционалности и снобизма. Нова клавирска музика спаја класику и различите жанрове. Клавир је кроз развој технологије и клавијатурних инструмената поново постао најпопуларнији инструмент. Оно што је једно време у историји музике била електрична гитара. Нови аутори сада спајају савремену музику откривајући историју музике“, истиче Павлов.
У Дому омладине ће премијерно представити свој први соло албум ,,Me and My Love on The Road to Honduras”:
„То је дневник једне велике љубави, албум који је настао у периоду животне промене и у процесу личне индивидуације. Такође, свираћу и композиције са албума 'Children' који је у припреми, а који сам компоновао на уметничкој резиденцији,у кући великог холандског композитора, Симеона Тен Холта, у Бергену,у Холандији. Цео албум се састоји од 24 композиције из свих тоналитета, 12 дурских, 12 молских, 12 девојчица и 12 дечака. Овај албум је посвета другима, људима и ауторима који су ми обележили живот. Спој снова, имагинације и реалности. Сваки концерт је посебно путовање у непознато“.
Павловић иза себе има изузетну интернационалну каријеру, 14 објављених албума, сарадњу са значајним музичарима, са Соњом Лончар (ЛП дуо) је свирао у неким од највећих светских дворана.
„Пропутовао сам свет и упознао многе занимљиве људе. Имам фантастичне сараднике и пријатеље. Када сам почињао да истражујем и стварам нову музику, класична музика и други жанрови су били много више поларизовани него данас. Било ми је најважније да откријем своју музику и превазиђем ту дуалност. Стављао сам 'wah wah' педалу на клавир и свирао неку комбинацију Рахмањивнова и Дисциплине кичме. Данас се осећам као некакав проводник кроз који се музика слива. Често се питам одакле долази? Моја улога је да је чувам и негујем, представљам људима. Музика има моћ да исцели, помогне и промени“.
Каже да је у вечитој потрази за непознатим што доживљава као задатак уметника и сматра да је важно да се између публике и уметника успостави поверење:
„Ја служим музици чија је улога суштинска - повезивање човека са својим унутрашњим бићем, својим емоцијама и имагинацијом. Много пута сам сведочио како музика позитивно утиче и мења токове живота слушалаца. Данас је музика постала роба. Тржиште је у вечитој потрази за више и више кликова и лајкова. Класични медији су нестали, музика је постала конфекцијски униформисана. На тај начин ствара се музика која подилази слушаоцима, музика која не само да је ниског квалитета и која није аутентична, већ често и музика која загађује лични и јавни простор. Суштина музике је да подигне свест слушалаца. Музика има ту моћ траснцеденције и ја за такву музику живим“.