1 / 21
Колико су вашари важан друштвени феномен говори и чињеница да је Етнолошка секција Музејског друштва Србије одабрала баш вашаре као тему своје прве заједничке изложбе
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 21
Изложба се састоји од постера и фотографија и тај део изложбе путује од музеја до музеја, а сваки музеј у који изложба дође, приказује своје етнолошке предмете који су купљени на вашарима или су се својевремено продавали на вашарима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 21
Старији назив вашара је панађур. Основна сврха вашара била је да сељаци купе неопходне ствари у време док нису постојале продавнице у данашњем смислу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 21
Уредба о одржавању панађура (вашара) из 1939. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 21
Изложба „Традиција вашара у Србији“, показује како су вашари од некадашњих манифестација у црквеним портама постали део забавног живота и места сусретања са богатом гастрономском понудом и популарном музиком
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 21
Сабор се најчешће одржава у доба неког црквеног празника ( Црвено слово) када није дозвољено радити, и врло често се за место одржавања изабере порта цркве или манастира
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 21
Вашар је био и прилика за упознавање. Девојке за удају обучене у своје најлепше хаљине, понеке "окућене" нискама дуката шетале су вашаром уз обавезну пратњу старије рођаке
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 21
„Хоћемо ли у Шабац на вашар?” певали су чувени шабачки Цицварићи. Како некада, тако и данас Шабачком вашару припада једно од водећих места међу српским народним манифестацијама ове врсте
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 21
Ред код фотографа забележен оком фотографа 1936. године на вашару у Грачаници (Босна и Херцеговина)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 21
Ромска породица усликана на једном од вашара пре нешто мање од 100 година
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 21
Мечкари. Раније је на сваком вашару главна атракцију представљала мечка која игра
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 21
Производи који су раније могли да се купе искључиво на вашару, сада су нам свакодневно доступни, те тако вашари губе на економском карактару
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 21
Кожух женски, који је израдио зајечарски ћурчија. Кожуси су производ градских и сеоских занатлија ћурчија, односно кожухара, који су своју робу израђивали по поруџбини или као лагерску робу, без мере, за продајну сезону на пијацама и вашарима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 21
Стаклени сифони за соду воду који су се пунили у содаџијским радњама. У истим тим радњама се производио клакер(претеча газираних сокова), кога су на вашарима продавали расхлађеног( у посудама напуњеним водом у којима се налазила велика коцка леда)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 21
Још у доба краља Милутина значајни центар за израду накита био је Јањево. Осим прстена, Јањевци су познати и по изради наруквица отвореног типа израђних од месинга
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 21
Везени шал и ручно рађени кожни опанци. Опанчари су као основну сировину за израду опанака користили необрађену, а касније занатски и фабрички обрађену говеђу и телећу, а ређе коњску, свињску или овчију кожу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 21
Својеврсни заштитни знак вашара су лицидерска срца. Некада су се момци удварали девојкама тако што су им поклањали лицидерска срца
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 21
Традиционално спремања купуса у земљаним лонцима се и данас може видети на вашарима, а током септембра у Мрчајевцима се одржава и манифестација такмичарског карактера под називом "Купусијада"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 21
Вредне руке мајстора припремају прасе за печење на ражњу. Прасеће и јагњеће печење, упркос високим ценама, нађе пут до тањира посетилаца вашара, најчешће испод неког од шатора
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 21
Вашар је био и остао битна ставка у народном животу, али и идентитету српског народа. Стога и данас представља својеврсни феномен
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 21
Изложба „Традиција вашара у Србији“ у изложбеном простору Манакове куће биће отворена до краја јануара 2024. године.
© Sputnik / Лола Ђорђевић