„То је вероватно највећи антиратни роман икада написан. Био је изазов како то посматрати, имајући у виду да су се, од тренутка када смо договорили да радимо Швејка, десила два нова рата у Европи. Покушали смо да не будемо превише дневно актуелни. Чак смо морали да потискујемо неке ужасе и бранили се духовитошћу“, каже Мићуновић.
Лична одговорност појединца
Унутар тог антиратног оквира, представа се бави, према речима редитеља, питањем личне одговорности појединца:
„Фасцинира као и код сваког свевременог човека попут Швејка његова способност преживљавања у сваком времену - у Првом светском рату, Другом светском рату, и на неки начин трећем светском рату – и свих недаћа. С друге стране мислим да у тој песимистичној слици постоји нешто што нас држи на површини и мислим да прави представу лековито, а то је та духовитост, ситуације“.
Идиот или геније
© Фото : Спутњику уступило Београдско драмско позориште/Драгана Удовичић
У фокусу јесте Швејкова уметност преживљавања и његово стално довијање попут савршене јегуље:
„Не можемо да утврдимо да ли је он идиот или геније“.
Незавршени сатирични роман чешког писца Јарослава Хашека, издат 1923. године, говори о чешком ветерану Јозефу Швејку и његовим доживљајима у армији. Прича почиње атентатом у Сарајеву који претходи Првом светском рату. Швејк је толико узбуђен због служења својој држави у рату да нико не може са сигурношћу да утврди да ли је он имбецил или вешти саботер Аустроугарске армије.
„Огроман је посао био драматурзима Кати Ђармати и Слободану Обрадовићу да драматизују роман од 800 страна и да споје са Бертолдом Брехтом“, наводи Мићуновић, који је претходно у Народном позоришту режирао представу „Очеви и оци“ према роману Слободана Селенића.
Идиот или геније
Швејка игра Озрен Грабарић, а у постави су и Милутин Дапчевић, Милутин Милошевић, Вања Ненадић, Дуња Стојановић, Ива Илинчић, Ивана Николић, Ивана Вукмировић и Милош Лазаров.
„Швејк ме прати већ дуже време јер сам са њим прошао пријемни на академији у Загребу и на овај начин му се одужујем“ каже хрватски глумац Озрен Грабарић, који је у Београдском драмском позоришту остварио запажене улоге у комадима „Прафауст“, „Демократија“ и „Ружни, прљави и зли“.
Већ трећи пут сарађује са редитељем Мићуновић па скреће пажњу на његов математички прецизан концепт – структуру коју су допуњавали својим осећањима и хумором:
„Швејк носи ту замку и питање да ли је он луд или геније, пророк или апсолутни идиот. Обично се Хашеково дело поставља на два начина – као високо естетизована верзија или пучки театар са низом шаљивих анегдота. Ми смо покушали да пронађемо пут да не идемо ни у једну ни у другу крајност“.
Вељко Мићуновић и Озрен Грабарић
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Једанаест премијера у наредној години
Београдско драмско позориште је за следећу годину најавило 11 премијера и 324 извођења, а све под слоганом „Опасне везе“.
Програм је већ комплетиран и од данас се могу купити карте.
Прва нова представа у 2024. у позоришту на Црвеном крсту биће београдска премијера комада „Људи без гробова“ према роману Енеса Халиловића у режији Стевана Бодроже, настала у копродукцији са Регионалним позориштем из Новог Пазара, где је већ играна.
На Дан БДП-а, 20. фебруара, биће премијера представе „Гидионов чвор“ Џона Адамса у режији Јане Маричић у којој играју Мирјана Карановић и Јана Милосављевић, а комад „Позиција детета“ Ане Ђорђевић, публику очекује од 2. марта, са Паулином Манов у главној улози.
Представа „Свет заслужује крај света“ Тијане Грумић у режији Селме Спахић биће премијерно изведена 6. априла.
Београдско драмско позориште најавило 11 премијера за 2024. годину
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Кокан Младеновић режирати представу „Човек слон“ по мотивима истоимене књиге Фредерика Тревеса (25. мај), са Озреном Грабарићем у главној улози, док ће 8. јуна Слободан Скерлић поставити „Крамер против Крамера“ Ејворија Кормана.
По мотивима драме „Господа Глембајеви”Мирослава Крлеже, Бранислав Мићуновић ће режирати представу „Шарлота Кастели“ (28. септембра), са Исидором Симијоновић у насловној улози.
За 1. децембар је најављена премијера представе „Чарли Чаплин, светла велеграда“, копродукција са Националним театром из Атине, у режији Никите Миливојевића. Славног Чарлија Чаплина играће Прокопис Агатоклеус са Кипра.
У оквиру пројекта „Нови гласови“ БДП ће у августу представити два нова наслова младих уметника – „Раке“ Софије Димитријевић у режији Дане Јосиповић и „Кавез за птице“ Николе Станишића у режији Слободана Станковића, а накнадно ће бити откривена још једна нова представа на репертоару. Током јула биће организован на летњој позорници биоскоп са филмовима у селекцији Николе Љуце.