Петровић је прошлог лета постао члан Челсија, а недавно је израстао у хероја клуба одбраном пенала за пласман у полуфинале Лига купа.
За сајт лондонског клуба открио је колике заслуге за његов вртоглави успех носи Кевин Хичкок, некадашњи голман Челсија који га је сачекао у америчком тиму Њу Ингланд у који је дошао из Чукаричког, а потом и из њега отишао у Челси.
„Рекао ми је све о томе након утакмице. Имамо сјајан однос, као да смо породица. Много разговарамо. Када сам стигао у Америку имао сам два месеца да се адаптирам, да променим живот пре него што будем спреман да заиграм. Хичкок ми је током та два месеца. Научио сам нове ствари од њега, кориговао неке детаље, прихватио тимску тактику. Почео сам да браним и био бољи из утакмице у утакмицу. Кренуо сам да браним у јуну, сезона се завршила у октобру. Био сам МВП по избору навијача, али и тима након 20 утакмица. Вау. Након тога, све је било лакше", рекао је Петровић.
У Америци Хичкок, у Београду некадашњи репрезентативац Оливер Ковачевић, али и отац који је био рукометни голман и гимнастичар.
„Једино што је желео јесте да ја будем срећан. Волиш кошарку? Играј кошарку. Волиш тенис? Играј тенис. Али мој сан био је да играм фудбал. Имао сам седам година и почео сам да тренинрам фудбал, а он је покушавао да ме гурне да играм у пољу. Тако сам и почео, али на једном турниру нисмо имали голмана и ја сам рекао да ћу ја да браним. Преузео сам одговорност. Био је то турнир са екипама од по шест играча. Ја сам био веома велики и висок, а играли смо на мале голове. Након тога, отац ме је питао да ли желим да будем голман и тако је почело. Научио ме је много ствари на почетку. Био је веома фокусиран јер сам му син. Научио ме је све што је важно у том периоду. Након тога све је било на мени и на наредном тренеру."
Објаснио је момак рођен у Пожаревцу како ствари функционишу у Србији.
„Да бисте направили нешто, морали бисте да се преселите у Београд. Пре него што сам почео да играм за Чукарички, провео сам сезону на позајмици у трећој лиги. За мене је тај период био најважнији. Ту видите и осетите велику разлику између омладинског и сениорског фудбала. Идеја Чукаричког јесете промоција младих играча, давање шансе. Ја сам је добио. Таман што сам се вратио са позајмице и почео да играм, промењена је генерација. Имали смо можда седам играча испод 21 године. Знали смо се из академије. Имали смо добру хемију и тимски дух. Српско првенство је било добро за мој развој. Понекад немате шансу да покажете квалитет, али ја сам увек учио. Морате да остати фокусирани."
Чукаричком у који је дошао као 14-годишњак је пролећа 2022. године стигла понуда Њу Ингленда нешто већа од 900.000 евра (уз проценте).
"Моја породица и ја смо имали у глави слику да ћу потписати за клуб близу куће. Самим тим, када је стигла понуда Њу Ингланда, био сам неодлучан, мењао одуке свакодневно. Ићи ћу. Нећу да идем. Ићи ћу! Чуо сам да ће бити врло тешко добити визу за моју породицу. Шта ако се ковид поново врати? Никада нисам био у Америци. Чуо сам да су Сједињене Државе потпуно други свет. Али била је то добра прилика. Желео сам нешто да променим, да пробам нешто ново. Чуо сам лепе ствари о Бостону, да је град у којем је лепо живети. А видео сам да је (Мет) Тарнер, бивши голман продат Арсеналу. Након тога, мени су послали понуду. Видео сам да могу да продају голмана Арсеналу. То ме је навело на размишљање да бих ја могао слично да прођем и да се вратим у Европу. Али искрено, нисам могао ни да сањам да ће то бити Челси."
Челси је летос платио српског голмана 14.000.000 евра, а цена је била прилично висока имајући у виду силне оборене рекорде и одбрањене пенале у МЛС-у. У америчкој елити профилисао се као један од најбољих чувара мреже. И већ у уводним наступама јасно је зашто Челси није жалио пара.
"Имао сам прилику да играм против Евертона и осетио сам атмосферу и навијаче. У глави сам створио слику како ће то изгледати против Шефилда. Наравно, било је помало притиска, али разговарао са Тонијем (Хименезом) и Илариом (тренер голмана) и они су ми ракли да се опустим и да играм као што бих иначе играо. Поручили су ми да не размишљам много, јер за то нема времена. Пре утакмице разговарао сам са Робом (Санчезом), а његов савет је такође био да будем миран и да се ослободим притиска. То је то."
За крај, појаснио је Ђорђе каква атмосфера влада међу Челсијевим голманима. Најздравија могућа конкуренција.
"Све је много брже на овом нивоу. Ми голмани радимо на толико детаља. Покушавамо да имплементирамо те финесе у наш стил, да напредујемо како бисмо олакшали игру. Ми голмани можемо да учимо једни од других. Имамо квалитетан однос и желимо да дајемо ветар у леђа једни другима. Ако сам ја бољи, сигурно ће бити и он. Не само Роберт и ја, већ и Маркус (Бетинели), Лукас (Бергстром), Џејми (Каминг), Ед Бич увек тренира са нама. Причамо много о фудбалу међусобно. Такође, Маркус је постао отац пре седам месеци, Роб је новопечени тата, а за шест месеци ја ћу исто постати тата. Роб је учио од Маркуса, ја ћу учити од Роба. То је толико лепа ствар", закључио је Петровић.