Овако гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) и научни сарадник у Институту за европске студије, др Стеван Гајић оцењује посету индијског министра спољних послова Субрамањама Џаишанкара Москви.
Подсећамо, Русија и Индија су означиле читав низ корака за сарадњу у оквиру покретања коридора север-југ, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за новинаре после састанка са индијским колегом.
Русија држи кључ за пројекат мира у Евроазији
Према Гајићевим речима, значај коридора север-југ је огроман због тога што је Русија још у 19. веку тежила да избије на Индијски океан. У отме је лежао кључ њеног сукоба са Великом Британијом, бившим колонијалним господаром Индије. Сада ће се коридор и догодити, али уз узајамни интерес Индије и Русије.
„Практично, Русија на евроазијском континенту покушава да направи систем који ће да учини интересе великих сила, али и других актера, комплементарним“, наводи он.
После Џаишанкаровог петодневног боравка у Русији слободно се може рећи да Русија у својим рукама држи кључ за пројекат мира преко успостављања економске интеграције евроазијског континента.
Како Гајић наводи, две ствари мотивисали су Индију да уђе у пројекат изградње коридора север-југ. Прво, да њени интереси неће бити окрњени за рачун Кине. Друго, сада, када је све извесније да је колапс Украјине неминован, ово је тренутак када се граде позиције великих евроазијских сила у односу на Русију.
„Тако да је Индија мотивисана да мање учествује у америчким геополитичким пројектима, који су заправо стари британски пројекти, у ствари пројекти њихових бивших колонизатора, и да уђе у нову међународну конструкцију, односно да учествује у мултиполарном свету, где нико неће бити ничија марионета. Већ имамо Русију, највећу земљу Евроазије, која гарантује економски развој и себи и другима и преко економског развоја гарантује мир“, каже он.
Руски приступ Евроазији супротан од америчког
Русија се труди да има приступ евроазијском континенту на начин супротан од онога на који је Евроазијом владала Велика Британија, а касније наставиле САД. Ове силе одржавале су сталну тензију између сукобљених држава и постављале су се као кључни играчи од којих ће зависити кога ће у ком тренутку више да подрже.
„Оно што Русија ради је потпуно супротно. Она јесте главни „брокер“, али она то ради на основу изградње поверења. Кључни проблем Евроазије је проблем између две најмногољудније земље и највеће растуће економије, а то су Кина и Индија. У том смислу је Кина саботирала Индију у добрим односима са Пакистаном, прављењем прстена око Индије, док је Индија учествовала у прављењу англосаксонског прстена око Кине, у који су биле укључене земље од Јужне Кореје и Јапана, до Филипина, Вијетнама и Мјанмара“, објашњава Гајић.
Већ неколико година Русија пробија англосаксонски концепт владавине Евроазијом, додаје он.
„Оно што је ту значајно за Индију, то је да она ту више није одсечена. Посебно велику опасност видели су у томе да је Кина окружи трговинским путевима и са севера и са југа, а да у томе не учествују. Сада је ствар другачија – коридор север-југ мења ствар“, истиче Гајић.
За Русију, коридор север-југ је развојна шанса јер руске реке углавном теку у том правцу. Некада је то за Русију био географски проблем.
Наравно да мир кроз економске интеграције на евроазијском континенту неће бити лако остварити, али ствар је у томе да Русија лагано одмотава то клупко и да се стварају услови за релаксирање ситуације на евроазијском континенту, закључује Гајић.
Погледајте и: