Многи кошаркашки стручњаци и познаваоци су сагласни у теорији да је Никола Јокић променио кошарку. Никада раније није постојао играч са позиције центра који толико добро асистира и креира игру.
Љубојевић у томе даје похвале Денверу који је развијао Јокићев таленат на прави начин.
На крају крајева, Јокић је са Денвером у години на измаку освојио НБА лигу и показао да зна како се освајају велика такмичења. Зато Јокић, између осталог, заслужује нову анализу на страницама Спутњика.
У томе нам је помогао кошаркашки тренер Љубојевић који добро познаје Јокића.
„Сјајан посао је урадио Денвер на челу са Мелоуном који су га препознали као играча. Чули сте многе приче да играчи оду и тренери тамо не препознају шта они могу, па се онда брзо врате у Европу. Од Јокића ово нисмо очекивали, два пута је постао МВП, имао је велике шансе и за трећу“, истиче Љубојевић.
Као тренер који дуго ради индивидуалне тренинге са сјајним играчима, објаснио је какву Никола поседује посвећеност.
„Никола је стварно усмерен на учење, баш је променио навике и стално ради на себи као и други велики играчи - Кевин Дурант и Стеф Кари и раније Коби Брајант... колико они су они били да кажем "манијаци" за рад на тренингу и за развој“, додаје Љубојевић.
Никола потпуно одудара од стереотипа НБА кошаркаша, не скаче „три“ метра увис, нити закуцава са слободног бацања. И опет је најбољи.
„Људи који прате НБА, они желе да буде атрактивна лига, привлачна за гледање, а онда у плеј-офу долази до набоја. Навикли су на атлетске играче, међутим Никола је признат и од бивших играча и од садашњих великих играча. Сада, што има неких коментатора попут Перкинса, то је друга ствар. Денвер ове године стварно има добру петорку, као и играче са клупе. Добро раде, када доводе играче гледају и карактер, компактни су. Паметно су довели Гордона, имају одличне играче на свим позицијама“, додао је Љубојевић.
Таленат или рад? Вечита тема.
Много се говори о принципима рада, а Љубојевић нам из прве руке објашњава како поједини играчи, укључујући Николу, раде на себи и постају бољи.
„Знам да постоји теорија да се шампиони не рађају, већ да се праве. Мора да се ради много и сврсисходно. Може играч да тренира колико хоће, али ако то није плански... Мора да се направи план. Проблем у кошарци је што су то дугорочни процеси. Ви сада поправљате шут или игру на ниском посту. Обично се ради и током сезоне, али највише лети. Мора да радите два лета да би се то појавило у игри, па да то неки тренер препозна. Дугорочни су процеси. Али, када су играчи усмерени на развој, као Никола, напредујете у свему. Сви ти мали напреци дају скок. За развој у кошарци, нечега, било чега у игри, потребно је четири године. Да би се показало на терену на прави начин“, додаје кошаркашки тренер.
Разбио је још једну заблуду. Да Јокић игра споро.
Заправо је та спорина његова врлина.
„Има та прича када гледају Јокића и кажу да ради споро. Не, он то ради савршено, баш како треба. Убрза када треба да се убрза. Онда то одаје утисак опуштености и ноншалантности. Тим тренинзима којима сам присуствовао, трајали су дуго, по три сата, па и више, а пауза готово да није било, две паузе по пет минута. Ретко који играч које ја знам, а тренирао сам доста репрезентативаца и НБА играча, може то да издржи. Невероватан је то фокус током тренинга“.
На крају, како Николи успева да погађа оне његове шутеве када делује да само баци лопту ка кошу, без неке контроле, а она на крају упадне кроз обруч.
„То су шутеви које Никола, док је био у млађим категоријама волео. Није волео много да тренира, већ да игра. Никола их ради феноменално, то су шутеви који спадају у флоутере, хукове, бејби хукове, различито их људи зову. Међутим, ради феноменалне шутеве и са скоком уназад. Његов дијапазон шутева је невероватан. Ја желим да се усавршим као тренера који жели да покаже играчима целу палету шутева. Међутим, Никола ради више од онога што ми знамо да покажемо, не и да примењујемо. Унео је много иновативности у леђну технику. Изузетно користи и контакте и снагу, а мало људу примећује колико он удараца добије и бије се, наравно у позитивном смислу те речи“, закључио је Љубојевић.
Само нека Јокић тако настави и у 2024. години.