„Политика“ пише да је то и логично, јер је тај метал сигурно уточиште за капитал.
Цена злата је расла у скорије време након избијања сукоба у Гази, пре тога у априлу злато је такође премашило вредност од 2.000 долара по унци, што се десило након изненадног колапса две америчке банке у Калифорнији, након чега је пољуљано поверење у тамошњи банкарски систем.
Народна банка Србије (НБС) у редовном прегледу дешавања на светском финансијском тржишту, који објављује двонедељно, наводи да је током извештајног периода цена злата порасла за 1,78 одсто и да се кретала у распону од 1.976,78 до 2.036,23 долара по унци.
„На раст цене злата утицала је одлука ФЕД-а да задржи постојећи ниво каматних стопа уз прогнозе да ће оне бити смањене за 0,75 одсто у 2024. Поједини тржишни учесници очекују чак пад и од два одсто, подстакнути подацима о успоравању инфлаторних притисака у Сједињеним Америчким Државама. Расту цене злата допринео је и пад вредности долара и стопа приноса на државне обвезнице САД. А, такође и вест о повећаној тражњи за златом у Кини уз раст тамошње цене изнад просека на међународном нивоу услед забринутости инвеститора због могућег успоравања економије, смањења извоза, проблема у сектору некретнина и пада вредности јуана”, наводе у НБС.
На супротној страни на ограничење даљег раста цене злата утицали су подаци с тржишта рада у САД, који су указали на снажну економију и подстакли инвеститоре да коригују своја очекивања о смањењу каматних стопа ФЕД-а. Такође, и раст цена акција, као и изјаве појединих чланова ФЕД-а након састанка да је прерано да се заврши с рестриктивном монетарном политиком у борби против инфлације.
Злато не купују само приватни инвеститори, већ и централне банке. Само у октобру купиле су 42 тоне, подаци су Светског савета за злато. Предњаче Кина, затим Турска. И наша централна банка пратила је овај тренд. Наводе да је раст девизних резерви праћен и јачањем њихове структуре, јер је значајно повећана количина, вредност и учешће злата.
„Од августа 2012. године до данас, злато је количински увећано преко 2,5 пута, са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелних рекордних 38,5 тона. На међународном тржишту током 2019. и 2020. купљено је укупно 12 тона, али и из домаће производње. Прво у РТБ ’Бор’, а потом код новог власника ’Циђина’. Све злато је највишег квалитета и чистоће преко 99,5 одсто. Учешће злата у резервама повећано је са 6,2 одсто на око 10 одсто, а његова вредност повећана је три и по пута са 0,6 милијарди на 2,2 милијарде евра”, наводе из НБС.
Наша централна банка прати и светски тренд премештања злата из иностранства у земљу. Од јула 2021. године, након што су из иностранства увезли 13 тона злата (једну тону осталу из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), све златне резерве налазе се у Србији, у трезорима Народне банке Србије. Иначе, полуге злата у иностранству куповане су од Банке за међународна поравнања у Берну и то 2019. девет тона, а 2020. три тоне.
Злато као класа активе у девизним резервама историјски има улогу сигурне активе, а ова његова улога нарочито долази до изражаја у периодима кризе. Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку, а уобичајено служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок.
Колико је хакерски напад угрозио ЕПС погледајте у емисији „Енергија Спутњика“: