СПОРТ

Спутњиков тренер године – „онај излапели Пироћанац“

„Понекад се подразумева да у репрезентацији треба да играју 12 најбољих играча, а ја то не мислим. Сматрам да у репрезентацији треба да играју сигурно најбољи, али они који се најбоље између себе слажу.“
Sputnik
Речи селектора кошаркашке репрезентације Србије Светислава Пешића су јасне и тачне, али су тешко прихватљиве у данашњем времену индивидуализације чак и у колективним спортовима, нарочито у кошарци.
Талас који долази „преко баре“ упућује на то да навијачи више гледају у појединце, а не у тимове, што нужно доводи до осећаја разочарања када звезде не оправдају очекивања и одазову се позиву у националне тимове.
Селектор Пешић је успео да све то врати на „фабричка подешавања“, на Мундобаскет је повео екипу састављену од кошаркаша спремних да се жртвују за екипу и да своје лично оставе у другом плану.
Без практично петорке великих звезда Пешић је одвео екипу на Светско првенство и са тог такмичења се вратио поносно носећи сребрну медаљу и због тога је најбољи тренер године у избору редакције Спутњик спорта.
У наставку прочитајте најупечатљивије изјаве мудрог Пироћанца од кога много може да се научи.
„Добро радимо, слушају колико им одговара. Добро је, свесно су зашто су дошли овде, врло је важно да њихова унутрашња комуникација буде добра, то је најважније. Већина играча никада није играла заједно, зато је важно да они међу собом комуницирају, да причају, да кажу једни другима шта је добро, шта не, шта им одговара или не. Тако треба да буде пре и после тренинга, као и на самом терену. Цео дан треба да буде посвећеност максимална“.
„Стално наглашавам да треба да мораш да останеш скроман, а верујеш у себе. Онај који остаје скроман, а има самопоуздање, то је много важно. Ако постоји тај баланс, онда све зависи од тебе. У том правцу идемо добро, стално причамо о томе и надам се да ћемо се побољшати у укупној игри“.
„Морамо да останемо мирни, да се држимо плана игре и онда ћемо ту утакмицу да победимо. Ја у то не сумњам, спремни смо за такав изазов“.
„Урадили смо фантастичне ствари. Не побеђује се утакмица када се дође на утакмицу. Значи, лоша припрема – лоши резултати, то је један процес који траје. Иако се репрезентација поготово у нашим условима променила. То је тема о којој не бих ишао у дубину, нити у ширину, али то је тако. Желим да кажем да добру атмосферу стварају пре свега играчи. Играчи желе да играју за репрезентацију, поготово они који су одлучили да дођу. Све то што се дешавало у Манили, већ је почело када се завршило Европско првенство“.
„Сви морају да знају, навијачи, а ми то тешко признамо, у животу да је неко бољи од нас. Али ћемо морати. Напредовати је могуће само ако знаш да и од тебе има неко бољи. И да то буде мотив да га стигнеш и да од њега нешто научиш. Фантастична и уиграна екипа, ви који то дуже пратите треба да обавестите наше навијаче, јер наши навијачи навијају и једини имају право да нападају и критикују и буду ожалошћени. Али ви који се бавите кошаркашким послом, треба да знате да је Италија једна од најбољих овде. Не само индивидуалним квалитетом, него и заједничке игре. Без континуитета у врхунском спорту нема врхунских резултата. Код њих од 12 играча, девет је у италијанској лиги, код нас имамо два или три“, додао је селектор Србије.
„Све су то ствари које треба рећи, али не да ја кажем. Јер кад ја кажем, онда ће рећи, ено онај из Пирота треба да научи да прича српскохрватским језиком, и тако даље, правилним. Да се не вади, него да иде да пеца рибе. А не зна да ја стварно уживам у рибама, и у и женским и овим. И волим рибу да поједем. А да пецам, то никад нећу да радим, за мене има ко то да ради. Желим да вам кажем да будете поштени према овим момцима. И пораз и победа постоје у спорту. Лепо нам је прошле године наш играч Никола Јокић, најбољи играч на свету, рекао: У Србији се само гледају резултати, не игра се игра. Воле се резултати, не воли се кошарка. И у праву је. Понављам, морамо да напредујемо, да учимо од других који су бољи. Има бољих и није срамота. Срамота је кад неко не жели да призна, то је срамота“, рекао је Пешић.
„Постоји онај циљ који те води кроз процес, а онда постоје такозвани мини-циљеви од утакмице до утакмице. Значи, постављају се циљеви у смислу, 'ајмо да пробамо да узмемо 12 лопти у нападу', 'ајмо да сваки, рецимо, дефанзивни скок претворимо у предност'. Онда статистика ту игра веома важну улогу, јер она даје и за време утакмице и пре утакмице и после утакмице доста информација на основу којих можемо играчима да постављамо циљеве“.
„Са аспекта наших интереса, ми морамо врло брзо, пре свега клубови... Они морају да изразе интерес како желе даље и где желе да се такмиче. Ја говорим за будућност. Јер после Олимпијских игара ће доћи неки други селектор овде. Па после њега ће долазити други. Значи, од овог резултата, шта смо добили? Видели смо људе који су дошли да подрже кошаркашку репрезентацију. Не репрезентацију, него кошарку Србије. Замислите колико ми имамо навијача. Наравно, Црвена звезда треба да игра. И сви треба да навијају и за Црвену звезду и за Партизан и обрнуто како год хоћете. И за Мегу. Њима треба понудити адекватан систем такмичења. Данас у Србији кошарка стоји као и сто на четири стуба. Први је селекција. Други је применљива методика тренинга на људе које бираш - од младих до репрезентације. Треће, учешће, утицај на правила Фибе. Ми смо мењали правила Фибе. Ми смо утицали. Радомир Шапер је мењао правила лиге. Ми смо данима проводили разговоре у Минхену. И четврто, најважније, све може да буде овако и онако, али ако нема система такмичења, где ће ти потенцијали да се развију, ми ћемо да останемо овде где смо“.
„Каже се један за све, али се у мом Пироту каже: „Један за сви!“.
Коментар