Србија ово не зна: Најбољи бродоградитељи су из земље која нема море - откривају нам и ново чудо

Траг брода за сакупљање отпада, “Сава ЕКО”, аутономног катамарана на соларни погон који је недавно поринут у Котору, на Међународној научној конференцији из области поморства, одвео је Спутњик на Машински факултет.

Дочекали су нас будући инжењери, окупљени у тиму „Confluence Belgrade“, Ушће Београд, али и они који су их покренули и подстакли да ураде овај сјајни пројекат, проф. др Никола Момчиловић и проф. др Милан Калајџић.

„Све што видите око себе у просторији, све што дотакнете, готово 90 одсто ствари које су око вас, ту су дошле бродом. Бродоградња је и у 21. веку фундаментална индустрија, робу је и даље најбоље и најјефитније превозити бродом“, каже нам проф. др Никола Момчиловић.

Он и колега, иако су тек прешли четрдесету, већ су на челу јединствене установе у Србији, али и региону у којој се изучава бродоградња. Једна генерација професора, нажалост, нестала је у разним водама, свет је отео њихово знање, док смо били у кризи и ратовима.

Студентима преносе знање, али и љубав према бродовима. Момчиловић је из Боке, из Тивта, сви његови радили су у војном бродоградилишту, југословенском ремонтном заводу, који је наследио аустроугарски. Професор Калајџић пасију према бродовима наследио је од оца.

Проф. др Никола Момчиловић и проф. др Милан Калајџић

„Прво је имао глисер, после једрилицу, моје прво путовање бродом је било у мамином стомаку. Од малена сам знао чиме ћу се бавити. На Машинском факултету знао сам да ћу ићи ка академској каријери, уз баланс у привредној делатности, градњи бродова“.

Српски производ - јединствени брод за узгој рибе

Србија не зна, али свет бродоградње зна, наши саговорници су тренутно у њему праве звезде. Иза њих је пројекат јединствен у свету, фарма за узгој здраве рибе, рађена за једну сингапурску компанију, а подржала га је и влада Републике Сингапур.

Риба која се гаји у мору, због све већег загађења је пуна микропластике и тешких метала који се у људском организму не разграђују. Колега, доктор хемије из Сингапура пронапшао је начин како да се вода филтрира и риба узгаја у савршеним условима, унутар танкова. Пошто је земља у Сингапуру скупа, Момчиловић и Калајџић констурисали су брод за фарму рибе.

„Две такве фарме плове у Сингапуру и узгајају рибу која живи у контролисаним условима, где вода не садржи микорпластику и тешке метале. Прехрана је под строго контролисаним условима, а риба има најбољи принос. Подводне камере прате раст рибе. Све надгледа систем вештачке интелигенције, ако нека не напредује како треба, уклања се. Ако се нека риба разболи, пребацује се у карантин“, објашњава Калајџић.

На крову фиш фарме постављени су соларни панели који производе струју за цео процес узгоја. У следећем пројекту који је управо представљен сингапурској влади , систем ће бити прикачен на обалну инсталацију, па ће вишкови струје да се враћају у град, а када нема довољно сунца, брод ће повлачити струју са копна.

“Сава ЕКО”, аутономни катамаран на соларни погон, за сакупљање чврстог отпада на води

Момчиловић додаје да је на овом пројекту радио велики број инжењера, који су такође завршили њихов факултет. Сви су млади, у просеку имају мање од 35 година, то је, каже, невероватно. Он је био задужен за чврстоћу конструкције брода, иначе има докторат из те области. Ово му је био највећи изазов, јер брод за поређење с овим, не постоји.

„Ми немамо, као у другим индустријама, лиценциране инжењере, већ класификационо друштво чији експерти броду дају класу. Она је доказ да је брод добар, способан за пловидбу, сигуран и практично. Многи су пројектовали разне бродове, али овај има класу реномираног тела „Американ биро шипинг“, једног од три најјача класификациона тела у свету, под којим је велики део светске флоте, то је велики успех“, каже.

Сава ЕКО - брод за будућност

Док разговарамо са творцима јединственог пројекта, у другој просторији Катедре за бродоградњу, за коју због скромних услова никад не би смо рекли да је изнедрила овакве стручњаке, допире жамор будућих великих звезда светске бродоградње.

Мастер студенти су већ звезде у својој категорији, од 2017. до короне, помутили су воду колегама из земаља са много бољим условима, а сада имају и први еко-брод који сакупља отпад. То им није довољно, размишљају како да га унапреде.

„Најнеизвесније је било кад смо први пут пуштали брод у воду, кад смо се питали да ли ће заиста све да ради, како смо замислили. Баш је леп осећај, будете поносни на целу групу што сте нешто заједно створили и што може да буде корисно“, каже нам Јован Станковић.

Колега Сима Топаловић, био је главни мајстор за конструкцију, јер већ има искуство у производњи, у његовој породици праве алуминијумске чамце, каже;

„Брод је управљен електро моторима, има батерије које се пуне помоћу соларног панела. Тренутно се њиме управља даљински, потребан је оператер са обале, унапредићемо систем да чамцем кормилари вештачка интелигенција. Могуће је направити и веће пловило које би могло да плови на мору, по таласима“, објашњава мајстор.

Брод се креће кроз смеће, оно које уђе између два трупа, упада у корпу. Кад се напуни, оператер довози брод до обале или понтона где се корпа, која се лако скида, празни, док је брод у води.

Констатујемо да је студентски брод и леп, јавља се једина дама на Катедри, Ивана Недељковић, студент прве године мастер студија.

„Зато што је бродоградња спој уметности и науке“.

Будући инжењери бродоградње, конструктори брода "Сава ЕКО"

Србији море није потребно

Професори не крију понос, Момчиловић каже да је светска агенда везана за зелене енергије и технологије, као и тежња Међународне поморске организације да се декарбонизује поморски транспорт, учинила да овај пројекат постане изузетно популаран. Са свих страна их зову да га представе.

„Много је приче око те агенде, али нема никога ко је од листа папира направио нешто и да пројекат плови, а још да су то урадили студенти, тога је јако мало“, каже Момчиловић.

Калајџић додаје да Србија, како каже, тренутно нема море, али није земља која га није имала, која не баштини знања везана за њега.

„То што смо тренутно у оваквом геополитичком положају не значи много, јер имамо реке, а кроз њих излазите на сва мора која су вам потребна. А знање је нешто што се акумулира временом, бродоградњу у Србији изучавамо више од 75 година, на Машинском факултету, на самосталној катедри“.

Спутњик је испраћен уз важан податак, историја знања ове установе везана је за руског емигранта, професора Јакова Хлитчијева, који је у нашу земљу стигао после октобарске револуције. Он је оснивач Катедре за бродоградњу и ментор првим докторатима на ову тему. Радио је и на Грађевинском факултету, био члан Српске академије наука и уметности.

На "Мапшинцу" је и посебна мапа на којој су означена сва места у којима тренутно раде инжењери изашли са Катедре за бродоградњу