СВЕТ

Зашто се Јапанци не плаше земљотреса: За дан је настрадао најлепши део обале

Ното-ханто је пасиван крај претежно настањен рибарима који живе у старим кућама од дрвета које ће тешко моћи да се обнове. Земљотрес јачине 7,6 степени погодио је јапанско полуострво Ното и уништио најлепши кутак јапанске обале. Поред људских жртава, опасност су и тамошња два нуклеарна реактора. Ипак, Јапанци се не боје земљотреса.
Sputnik
Професорка јапанологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду, песникиња и књижевни преводилац Кајоко Јамасаки, говори за Спутњик о разорним последицама земљотреса који је увео Јапан у нову 2024. годину.
Кајоко Јамасаки
Јапан представља једно од сеизмички најактивнијих подручја на нашој планети и лежи на пацифичком Ватреном прстену где се сударају тектонске плоче. Стална опасност од земљотреса и пратећих катастрофа приморала је Јапан да развије један од најнапреднијих система упозорења на цунами у свету. На сву срећу, иако је издато упозорење, цунами је овог пута изостао.
Јапанска Нова година је почела са једним заиста тужним догађајем. Као што су сви видели, велики земљотрес је погодио полуострво Ното. На њему се налази један прелеп град где сам и сама провела детињство код тетке. То је врло мали и веома миран град представља један од најлепших обалских, рибарских крајева у Јапану, говори за Спутњик Кајоко Јамасаки.
Ното је познат по томе што има мноштво рибарских кућа, махом прављених на традиционални јапански начин, а сви ти врло битни и лепи архитектонски споменици срушени су у на уласку у нову 2024. годину. Питање је, каже Јамасаки, да ли ће уопште и моћи да се обнови овај прелепи градић.
Више од 70.000 војника, полицајаца и ватрогасаца покушавају да пронађу нестале
За разлику од досадашњих земљотреса, укључујући и онај из 2011. године који сви памте по разарању Фукошиме, ово је земљотрес који је погодио један доста пасиван крај са малим бројем становника. Баш из тог разлога, број настрадалих може звучати као доста мали, али сразмерно гледано броју становника у најлепшем месту на јапанској обали, поприличан је.
Јамасаки нам прича да поред дрвених пецарошких кућерака овај крај има и два нуклеарна реактора који, на сву срећу, у тренутку катастрофе нису радили због неисправности. Ипак, напомиње она, сваки земљотрес у близини „нуклеарке“ може изазвати врло опасну хаварију, првенствено зато што у сваком месту где се налазе такви реактори постоји и нуклеарни отпад.
Нуклеарна електрана Фукушима после несреће

Земљотрес као део колективног сећања

Јапански народ се поново налази у огромној кризи, а као што балкански народи граде своје колективно сећање на ратовима, објашњава Јамасаки, тако исто и Јапанци своје граде на земљотресима и временским непогодама.
Сваки народ има у складу са својим историјским и природним околностима неки свој менталитет. Јапанци су навикнути да се припремају за овакве врло тешке тренутке земљотреса, пожара и сличних непогода, тако да знају добро да организују начин евакуисања. Нажалост, као што сте видели, упркос томе је ипак настрадао велики број становника.

Како се Јапанци носе са тим

Јапанци се веома добро организују и у школама вежбају како и којим редоследом да се евакуишу, тако да су са те стране врло организовани, говори Јамасаки. Они такође имају посебну апликацију на својим телефонима преко које несметано и одмах добијају све потребне информације.
Код Јапанаца увек можете наћи у продавници, робној кући, један кутак у којем се продају врећице и вреће са свим неопходним стварима. Ту се углавном налазе батеријске лампе и неке минималне количине хране и воде како би сви у својим кућама имали те најосновније ствари потребне за евакуцаију. У свакој општини постоји врло јасна мапа на којој се налази пут којим грађани треба да се евакуишу, као и локације и где се тачно налазе склоништа. То најчешће буду школска дворишта или обданишта.
Када говори о психолошкој припремљености Јапанаца на овако разорну катастрофу, Кајоко Јамасаки нам даје свој лични пример тога како њени пријатељи реагују на вест о земљотресу. Наиме, док је била у посети Јапану, налазила се унутар једне вишеспратнице у Кјоту и тамо је задесио земљотрес јачине 4 Рихтера.
Боравила сам тада у једној згради и врло сам се уплашила. Одмах сам звала моју пријатељицу, али она се насмејала рекавши ми се да се то тамо често дешава. Јапанци су се на неки начин навикли на све то и не плаше се толико, за разлику од мене која сам већ одавно из Јапана отишла. Код њих нема толике панике што се тога тиче. Веома су чести земљотреси тамо и ни један боравак не може да прође бар без неких малих потреса, каже Јамасаки.
Она напомиње да се у последње време сама техника изградње код Јапанаца унапредила и да је архитектура толико савремена да се у великим градовима грађевине неће тек тако срушити, међутим, овај пут је погођено мало место где се не прате најновији стандарди градње, па је штета, и људска и материјална, огромна.
Срушене куће у земљотресу
Коментар