Како је медвед постао симбол Русије?

У различитим периодима руске историје медвед је имао различите улоге. У XVI веку су медведе користили за извршење смртних пресуда. У XVII веку, улога медведа се променила и изводио је разне трикове. У граду Смаргоњ, који је тада био у саставу Државне заједнице Пољске и Литваније, отворена је „Академија за медведе“ где су дресирали медведе, а онда их продавали европским циркусима. Управо је тада медвед почео да буде симбол Русије, али грешком. Нису сви тадашњи купци медведа добро познавали географију и доста су мешали земље. Обраћајући се „Академији за медведе“ приликом куповине, били су уверени, да она припада Русији или како су је тада називали Московији. Медведе су продавали и на пијацама док су изводили трикове или се борили против паса.

У Руској империји је 1865. године основано Друштво покровитеља животиња које је чинило нешто више од педесет људи. Њихов основни захтев упућен Министарству унутрашњих послова је био да се забрани коришћење медведа у сврху забаве и користи. Друштво је подржала црква, а две године касније цар је издао указ о забрани продаје медведа. Нажалост, нису сви били задовољни хуманим подухватом.

Сељаци су проклињали цара јер, након што су добили слободу, они су изгубили део средстава. Земља им је била мала и продајом медведа су попуњавали буџет. Куповали су медведе од шест месеци и учили их да изводе трикове. Када медвед одрасте три особе су га водиле улицом: дресер, бубњар и виолиниста и тако су зарађивали.

Током XIX века је лик медведа странце све чешће асоцирао са Русијом. На Летњим олимпијским играма 1980. године, које су одржане у Москви, медвед је био симбол Олимпијских игара. Тада су га у једном тренутку пустили да одлети у небо што је многе гледаоце довело до суза.

И друге животиње су имале шансу да постану симбол Русије, на пример – соко. У XVII веку је цар Алексеј Михајлович Романов поставио култ поштовања сокола. Птице је волео од детињства, а након што је наследио руски престо, наредио је да се формира Указ о лову на соколе. Дом за грабљивице су постала села Покровско, Коломенско и Сокољники. Било је готово немогуће доћи до царских љубимаца. Посебну дозволу да им се приђе је требало заслужити, на пример, да донесе поклон соколу или да га излечи. Током 1673. године се лов на соколе сматрао веома значајним, посматрали су их како лове. Они су лет према жртви могли да понове до 70 пута. Њихове жртве су биле патке, лабудови, тетреби и чапље.

Алексеј Михајлович је скоро свакога дана ишао у лов са птицама, након доручка и у другој половини дана. Цар је давао сигнал из рога, а жртве су летеле ка небу где су их чекали соколови који су се назад враћали на позив господара. Ако би им се птице изгубиле из вида онда би кренули у потрагу за њима на коњима. Соколове су проналазили на основу сребрних звончића које су им привезивали.

Сокола, који је био најталентованији, доносили су цару. Током XIX века су ове птице биле веома уважаване, а онај који сруши дрво на коме се налази гнездо сокола би био кажњен. Савез за заштиту птица Русије је 2021. године назвао годину сиве ветрушке која је део породице соколова. Ове птице имају веома дрску нарав и боре се веома упорно за своју породицу.

Још једна животиња која је имала велику улогу у Русији је самур – грабљивица из рода куна која је била разлог за ширење територије на исток и освајање Сибира. Крзно које се добијало од куна је било веома популарно и не само у Русији, већ и у Енглеској, Холандији и Немачкој. У то време веверица и куна скоро изгубиле вредност, а самур је добио на вредности. Крзно самура је било веће, чвршће и лепше. За један капут је било потребно 40-80 кожа. Слике самура се налазе на печатима седам градова у Сибиру, а слике два самура се налазе на грбу Сибирског царства, који симболизује брзину, правду и богатство.