На клупи српског тима током Јунајтед купа седела је Дејана Радановић која није добила прилику да игра у синглу, али је свој раскошни таленат и тениско умеће показала у микс дублу са Николом Ћаћићем.
Сви они који су погледали тај меч готово су сигурно остали одушевљени Српкињом која није ни сањала да ће играти на Јунајтед купу.
„Када сам сазнала да идем на Јунјатед куп била сам пресећна, све се десило последњи дан пријаве, у последњих неколико сати, било је тотално неочекивано. Била сам пресрећна што се створила та шанса, јер знамо да је тенис индивидуалан спорт, сами смо у 90 одсто времена, када се деси да играмо са репрезентацијом, тенисери су на једној, тенисерке на другој страни и немамо времена да овако будемо заједно“, рекла је за Спутњик тренутно 259. тенисерка на ВТА листи.
Дејана Радановић
© Sputnik / Спутњику уступила Дејана Радановић
Дејана до такмичења у Перту није имала прилику да упозна Новака Ђоковића, па је тако Јунајтед куп њој донео много тога драгоценог на чему је захвална.
„Све је сјајно организовано, ми као играчи нисмо бринули ни за шта, прелепо нам је било и време то нам је био додатни бенефит. Атмосфера је јако лепа, први пут сам упознала Новака, тај дан када је слетео, одмах је тренирао и после тренинга смо се упознали. Стварно је са једне стране изузетно занимљив и духовит, са друге стране обзиран, посвећен у сваком разговору, једна комплетна личност. Заједно смо били на јако лепој вечери, причали смо о разним темама, а он је са нама делио своја искуства, а то је драгоцено. За мене предивно искуство, јако сам срећна и захвална“, испричала је Дејана.
После победе над Кином, српски тим је славио, а иако је већ била дубока ноћ Новак је свим навијачима који су га стрпљиво чекали још стрпљивије потписивао аутограме.
„Неколико стотина људи је чекало аутограм, он је све потписао иако је то било касно током ноћи“, рекла је Дејана.
Српска тенисерка имала је прилику да се и сама увери колико је најбољем тенисеру света важно да игра за Србију.
„Стварно се види да му много значи да игра за Србију. У другом мечу је осетио бол у руци и није било сигурно како ће се осећати, међутим та његова жеља без обзира на бол је неверовантна и одлучио је да изађе на терен иако није био сто одсто физички спреман. Током меча је почело да се погоршава, ми који смо били близу видели смо колико се мучи, али он је толико искусан да то може да сакрије од камере и противника. Видели смо да форхенд није могао да одигра, упркос томе борио се до краја, није хтео да преда, то је невероватно“, истиче Радановићева.
Српски тим Јунајтед куп
© Фото : Спутњику уступила Дејана Радановић
Нажалост, Дејана није добила прилику да игра сингл меч на Јунајтед купу, два је одиграла сјајна Олга Даниловић, а потом је у трећем уместо Олге шансу добила Наталија Стевановић. Међутим, Дејана је у дублу показала шта уме и одушевила је не само остатак тима већ и навијаче.
Лоптице које су деловале неухватљиво, Дејана је враћала тако што би клекнула на колена и успела да збуни противнике, а у неколико наврата насамарила је и надмудрила Гренд слем шампиона у дублу Метјуа Ебдена.
„Осећај је био невероватан. Иначе скоро уопште не играм дубл, није баш мој терен. Мало сам била нерозна, идем на велики терен са првом тенисерком и четвртим тенисером на свету у дублу , али када смо пробили лед онда смо се опустили Никола и ја. Нисмо имали прилику да играмо заједно, била је невероватна атмосфера. Нисмо успели да победимо, али дивно икуство“, поручила је Дејана.
Пре две године српска тенисерка није знала да ли ће моћи да настави да се бави тенисом, међутим после низа здравствених проблема храбра Дејана вратила се на терен.
Јавност у Србији чини се да је размажена успехом Новака Ђоковића који је обележио историју тениса па су тако постављени високи стандарди за остале тенисере и тенисерке. Дејана Радановић тренутно је 259. тенисерка на свету и иако је то велики успех тај ренкинг српској тенисерки не доноси много.
Дејана је имала низ проблема, али осмех и даље чврсто носи као амајлију, а то је нешто што је краси од детињства.
„Родитељи нису знали шта ће са мном, живела сам у Зрењанину, на пет минута од нас био је тениски клуб и уписали су ме. Тако је почело и остало. Била сам дете које није имало мира, то ми је био одличан издувни вентил“, прича Дејана како је све почело.
Најпре није била свесна да би тенис могао да буде њен посао, а онда је схватила да је међу својим вршњакињама једна од најбољих.
„У периоду око 12. и 13. године када су кренула државна првенства, била сам прва, друга у генерацији. Нина Стојановић, Мина Марковић и Ивана Јоровић су мојих година тако да смо ми та генерација.Тада сам видела да имам перспективу и тада сам почела да будем свесна. Са тек 17 година сам можда схватила. Рано сам добила ранг, почела сам на јуниорским турнирима, а већ са 17 година сам добила ранг“, испричала је српска тенисерка.
Са ове тачке гледишта данас сматра даје била грешка што је рано напустила јуниорске и упловила у сениорске воде.
„Нисам била окружена довољно стручним људима да ме усмере да би било паметно да одиграм и неки јуниорски турнир, Гренд слем. Врло рано сам ушла у сениорски свет што мислим да није добра одлука. Играла сам са девојкама које су много старије“, каже Дејана.
Одлука коју је она тада донела данас је нормална за младе и талентоване тенисерке које све чешће рано напуштају јуниорске турнире.
„Доста је популарно да млађе тенисерке уђу рано у сениорске воде.Када сам била тих година психички и физички нисам била ни налик њима. Ти си дете, завршаваш основну школу, а формирана си тенисерка. Људи се увек фокусирају на неколико младих тенисерки у топ сто, а не виде колико такве деце не може то да испрати. Таквих је много више. Мени је психички било тешко да се носим са тим девојкама, које су много искусније. То је био дуг процес, у Србији и региону имамо пар турнира годишње. Мора да се издвоји велика свота новца да се отпутује што вероватно неће да се поврати. То је лоша страна јер кад погледамо остале земље попут Туниса они сваке недеље имају турнире. Неко дете из те земље може да има минималне трошкове и да игра. Породице овде морају много да се жртвују, а не знају да ли је то за то дете. Прилично тежак пут, нико не стоји иза тебе“, испричала је српска тенисерка.
Новац је један од главних проблема слабије рангираних тенисерки. Трошкови су велики, а само евентуална прва награда може тенисерку да сведе на „нулу“.
„Авионске карте су скупе, само да се оде треба минимум 700-800 еура у једном смеру. Углавном се иде са тренером . Ту је хотел, добије се попуст, али око 70 евра је ноћ. Ако данас изгубим, сутра идем кући. Прошли пут сам морала да останем јер нема лета, нема конекције. Не могу да се вратим кући. И да освојиш два турнира, ако си на нули треба да будеш срећан“, открива Дејена.
Да су услови нису иделани Дејана је описала сликовито и екскулизивно је Спутњику уступила снимке са једног од турнира.
Ова врста проблема је један до оних који је Новак желео да реши путем ПТПА. Српска тенисерка открива и да се утицај те организације примећује.
„Новак је доста утицао. Смањили су наградни фонд, али су за квалификације повећали. Првих 250 може да се буде на некој нули, све испод нема шансе. У последњих пар година се по нешто регулисало. Када се иде на ВТА турнир једна соба је плаћена. Када сам испала у првом колу квалификација на УС Опену добила сам шест хиљада долара. Сви су ми причали како сам пуно зарадила, али та соба која је гледала на Централ парк је коштала 350 долара. Ја сам тих шест хиљада уложила. Људи не виде ту страну приче, видим да је отишло на 13 хиљада долара за прво коло квалификације. То мора да се освести, често причам да си 200. на целој планети у свом спорту. Па само у Новом Саду да будеш 300. у било чему. Толико људи се мучи, није фер да топ 50 играча живе врхунски, других 50 живе лепо, а све осим тога си у минусу. Требало би да се направи систем да бар првих 500 мушаркаца и 300 жена минимум да могу да живе од тога. Да ја не идем у Тунис и не стрепим колико ћу потршити. Хвала Богу нисам имала те моменте, али сам присуствоала ситуацијама где девојке морају да победе јер оне немају новца да купе авионску карту да се врате. Оне су у том тренутку 300. на свету, а оне морају да уђу у полуфинале да би се вратиле кући“, открила је Дејана не тако лепу страну тениса.
Осим тога тенисерке су свакондевно на мети увреда од стране људи који се кладе на њих.
„Када је у питању кладионица то је много распрострањено. Било ко може да уплати било где било коју своту новца на тебе. Када завршим меч минимум ме чека три четири поруке. Не дај Боже да изгубиш, а да је неко уложио неку суму у тебе, ти си крив тој особи што је изгубила новац. То је неминовно да постоји у обе категорије, али мислим да је код жена израженије. Девојке које су лепе ако не испуњавају жељене резултате као на пример Радукану, то је нарочито проблем. Крејчикова која је освојила Ролан Гарос и у синглу и у дублу није имала медијску пажњу колико је имала Бушар“, прича Дејана.
То су ствари са којима се сусрећу готово све тенисерке, али Дејана је уз њих имала и много веће, здравствене потешкоће због којих није могла да оствари онолико велике резултате колико је желела.
„Имала сам сплет несрећних околности. Имала сам корону, отишла сам у Јужну Африку где нисам могла да потрчим, а камоли да играм. Вратила сам се и установили су да имам ожиљак на срцу. Рекли су ми да имам среће, добро сам прошла. У мају сам се вратила, али сам и тада имала проблем са леђима. Тај проблем сам тада имала дуго, међутим нико ми није дао тачну дијагнозу. Носила сам са собом коњску маст и стално масирала ту страну, леви мишић ми није постојао. Нисам могла да играм. Сплет срећних околности је што сам нашла доброг хирурга. Он ми је рекао да имам среће што нисам у инвалидским колицима што је мене баш погодило. Испоставило се да сам рођена са деформитетом у лумаблном делу са којим не може да се опходи онако како сам се опходила цео живот. Опорављала сам се шест месеци, морала сам много да ојачам тело како би преузело фунцкију која је све време ишла на леђа. Радили смо не знајући да ли ћу бити добро“, прича Дејана.
То није био крај мукама.
„Кренула сам у фебруару претпрошле године да играм и у априлу ми се деси коксаки вирус. Нисам могла да се попнем уз степенице, ништа ми није било јасно шта се дешава. То је вирус који не знаш колико траје. Некоме траје месецима, некоме годину дана. Ја сам кретала и покушавала, али моје тело је патило. Неколико пута се дешавало да не могу да се вратим са тренинга. Ментално је било лоше, физички катастрофа, у том моменту не знам шта радим. Плачеш, трудиш се, враћаш се, покушаваш, некако се хаос завршио у новембру и тада сам се вратила“, објашњава српака тенисерка.
И после тог повратка Дејана није могла да предахне.
„Одиграм први меч два сата, други меч три сата и онда ми се деси руптура десног листа јер нисам дуго играла на бетону. Покушала сам да играм, предала сам. Вратила сам се кући, опоравила се. Вратим се на терен, седми поен у мечу, деси ми се као да ми је неко забио нож. Нисам имала више снаге, две године крећеш стајеш, вртиш се у зачарном кругу. Било ми је тешко, руптура ми је била доста велика“, истиче Дејана.
Када би сви већ дигли руке, она није. Дала је себи и својој каријеру још једну шансу. Незамисливо је колико је било тешко да после низа проблема и повреда неко помисли да поново крене. Али, за храбру Дејану није било.
„После тога сам отишла и освојила турнир, није био крај, Кренула сам испочетка!“, са осмехом је завршила причу за Спутњик српска тенисерка.
На почетку 2023. године Дејана Радановић била је 897. тенисерка света, а сезону је завршила као 259. на ВТА листи. За тај скок заслужан је велики пут око света и три ИТФ титуле. За тај скок заслужна је храброст која је победила страх да било која повреда може да се врати јер ниједна није била лака.
Дејанин тенис далеко је више од места које сада заузима, и српска тенисерка далеко је талентованија него што то показује ранг листа. У Аустралији су српској тенисерки на улици усхићено прилазила деца за аутограм и фотографију, заслужено.
Дејана, нека ово буде твоја година!