Наиме, на основу анализе изјава званичника 193 земље УН у међународним и руским медијима испоставило се да представници 68 земаља недвосмислено подржавају дедоларизацију или предузимају мере у том правцу.
Они најхрабрији отворено са говорница позивају на борбу против долара. Пре свега, реч је о дугогодишњим члановима јаких регионалних организација попут АСЕАН-а или БРИКС-а. На пример, председник Бразила Луис Иасио Лула да Силва редовно предлаже да се створи алтернативна валута долару за обрачуне у оквиру савеза. Сличног је мишљења и министар финансија Јужноафричке Републике Енох Годонгвана који се залаже за кредитирање у националним валутама.
Како каже шеф аналитичког одељења БКФ банке Максим Осадчи, дедоларизација је једна од последица преласка на мултиполарни свет.
„Она се интензивирала због антируских санкција које су јасно показале ризик зависности националне економије од америчке валуте. Дедоларизација смањује потражњу за доларом и, сходно томе, доприноси његовој девалвацији“, оцењује експерт.
Притом, многе земље су схватиле да је долар опасан не само као средство плаћања, већ и као инструмент штедње. Израел је најавио да ће смањити удео долара у девизним резервама у корист јуана, док је Вијетнам забранио дугорочне депозите у страној валути.
Позиви да се објави рат долару
Највиши званичници и политичари са Афричког континента и Латинске Америчке најчешће упућују неустрашиве позиве да се објави рат америчкој валути. На пример, кенијски председник Вилијам Руто затражио је од локалних лидера да предузму прве кораке ка одустајању од долара у корист плаћања кроз панафрички платни систем.
Неке земље своју отворену реторику против долара поткрепљују конкретним акцијама. На пример, Гана активно разрађује могућност куповине нафте златом уместо доларом, док је премијер Лаоса Сонексај Сипхандон одлучио да отежа обрачуне у америчкој валути тако што је потписао декрет којим се захтева обавезна контрола таквих плаћања.
Истовремено, већина представника који се залажу за коришћење националних валута ипак делују опрезније и не изјашњавају се отворено, али истовремено подносе захтеве за чланство у различитим економским савезима који спроводе дедоларизацију. Тако је низ земаља, међу којима су Алжир, Бахреин, Етиопија и многе друге, заинтересован за чланство у БРИКС.
Алтернативе валутама
И неке друге земље се уздржавају од смелих изјава, али своја плаћања организују тако да нема сумње да је дедоларизација у току. На пример, Бангладеш је у трговини са Индијом у потпуности прешао на рупије. Ту валуту у међусобној трговини преферирају и Маурицијус и Шри Ланка. У земљама у развоју подједнако је популаран и УАЕ дирхам.
И рубља активно осваја свет. За њу се посебно интересују земље које блиско сарађују са Русијом, пре свега Евроазијска економска заједница.
Међутим, апсолутни краљ у целом свету међу алтернативним валутама долару је кинески јуан – готово целе прошле године међубанкарски систем Свифт, преко којег се одвија већина глобалних плаћања, бележила је његове вртоглаве успехе.
Крајем новембра удео трансакција у јуанима кроз Свифт достигао је историјски максимум од 4,61 одсто.
Упркос напорима земаља широм света усмереним на дедоларизацију, америчка валута за сада остаје задржава лидерство. На крају новембра више од 47% свих обрачуна кроз Свифт реализовано је у долару.
Погледајте још: