Највише оболелих је у Београду, где је крајем године пријављена епидемија.
Епидемију је Градски завод за јавно здравље пријавио Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“. Епидемиолози објашњавају да пријављивање епидемије није исто што и проглашење епидемије, наводи „Euronews“. Пријављивање епидемије је локалног типа, када се појави већи број заражених и то раде локални заводи за јавно здравље.
Проглашава се кад је од посебног епидемиолошког и јавноздравственог значаја, а то чини Министарство здравља на предлог Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Симптоми великог кашља
Симптоми се развијају најчешће седам до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дана. На почетку болести, која се назива и пертусис или „магарећи кашаљ”, симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ.
Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два. Обољење узрокује бактерија Bordetella pertussis, која се може наћи у усној дупљи, носу и ждрелу заражене особe.
Најчешће се преноси капљицама из дисајних путева (носа и ждрела) заражених особа, кијањем и кашљањем. Болест се може пренети и са особа које имају благу клиничку слику или оних који су без симптома.
Погледајте и: