Древна сензација
Вековима никоме није било јасно како је изграђена тако импозантна скулптура као што је египатска сфинга. Ипак, ту недоумицу недавно су разрешили стручњаци с Универзитета у Њујорку, који су открили да је древним египатским вајарима помогао ветар.
Познато је да је монументална скулптура била монолитна стена. Под утицајем ваздушних струја меки слој кречњака постепено се стањивао, откривајући чвршћи камен који је био испод њега. Мајстори су касније избрусили детаље сфингиног тела– труп, шапе, елегантну главу.
Друга сфингина тајна, међутим, није тако једноставна. Наводно, унутар статуте и око ње налази се систем просторија у којима се чувају највећа достигнућа египатске културе. То је такозвана „дворана знања“, својеврсна „крипта цивилизације“.
Популарности ове теме је, наравно, посебно допринео интернет, на којем су се водиле интезивне расправе о кадровима снимљеним квадрикоптером. На тим кадровима се јасно види да на глави и леђима сфинге постоје мали отвори с вратанцима.
Ипак, испоставило се да ту нема никакве сензације. Науци су одавно, готово сто година, позната та вратанца на телу сфинге. У периоду од 1925. до 1936. године француски археолози су се бавили великим ископавањима и рестаурацијом у зони споменика.
Они су и пронашли удубљења. Отвор на сфингином темену био је намењен за придржавање круне или неког другог украса за главу. Отвор на леђима водио је у омању собу која је била празна. О истраживању су остављене бројне дневничке белешке и цртежи, али није објављен никакав званични итзвештај, што је и био основни разлог за бројне спекулације.
Откровења медијума
Предање о „дворани знања“ познато је од древних времена. Ипак, за њом није требало трагати унутар саме Сфинге, него око ње. О томе сведочи неколико натписа на зидовима египатских храмова. Они говоре о томе да је бог мудрости Тот сва знања сакупио и сакрио негде у долини пирамида.
Чувени старогрчки историчар Херодот је описао мрежу подземних тунела у Гизи. О томе су касније сведочили и филозофи неоплатоновци, пре свега, Јамвлих, у делу „О тајнама Египћана“.
Највише детаља о тајној просторији садрже коптска предања, која су записали арапски путници. У њима је наведено да подземни ходници воде од три пирамиде до великог скровишта, које се може пронаћи између шапа велике Сфинге. Ту, међутим, није лако стићи, јер на улазу стоје некакве статуе-стражари које убијају незване госте.
Током 18. и 19. века археолози из разних земаља покушавали су да пронађу пут до „дворане знања“. Сви покушаји су били узалудни, јер је технологија још била ограничена, а и статуа је у том периоду готово до грла била у песку.
Све се променило у 20. веку. Тридесетих година у Америци је невероватно популаран био „медијум и исцелитељ“ из Кентакија Едгар Кејси. Падајући у транс он је наводно предвиђао будућност и откривао тајне прошлости.
Многи савременици су били скептични према њему. Међу Кејсијевим предсказањима је, уосталом, било много више погрешних него тачних. Једно од њих тицало се управо „дворане знања“.
Медијум је рекао да је треба тражити испод једне од сфингиних шапа. Додао је и пикантан детаљ: у крипти је сакривено ништа друго него наслеђе становника Атлантиде, легендарног континента који је потонуо.
Само делимична истина
Деценијама су се према Кејсијевим тврдњама односили као према бајци, све док 1989. године јапански научници с Универзитета Васеда нису пронашли испод леве сфингине шапе тунел дубок око три, четири метра.
Одмах након тога амерички геофизичар Томас Добецки извео је сеизмолошко скенирање и открио да ходник води до запечаћених просторија. Умешале су се, међутим, египатске власти и забраниле истраживања у зони споменика.
Након неколико година посла се латио водећи египатски археолог Захи Хавас. Он је брзо дошао до решења проблема. Пошто се није могло копати, он је територију око сфинге „просветлио“ уз помоћ геодезијских радара. Испод земље је откривена мала мрежа соба и галерија, али све су оне биле – празне.
Хавас, ипак, сматра да древни Египат чува бесконачно много тајни које тек треба да буду откривене, а једна од њих је свакако и „дворана знања“.