Изгледао је чудно: Посебан гост стигао у Србију да помогне - прва оваква посета забележена до сада

Током редовних теренских активности орнитолози Слободан Марковић и Данило Пенић су на Бованском језеру ових дана имали срећу да први пут у Србији фотографишу и са сигурношћу потврде присуство великог морског гњурца.

„На средини језера видели смо птице како плутају. Обично су то неке, за нас, обичне птице, црногрли морски гњурци. Ипак, један је изгледао чудно. Чекали смо. Птица је пришла мало ближе. Изненадили смо се, па то је велики морски гњурац“, прича нам Марковић о необичном сусрету.

Велики морски гњурац, који је забележен у свом зимском руху, дугачак је до 88 центиметара, а распон крила му досеже до 148 центиметара. У Европи се гнезди на крајњем северу уз велика језера и у тундри, док током зиме борави на обалама мора и великих језера Западне и Северне Европе.

Каже да је познато да током зиме у Србију долазе птице са крајњег севера Европе, али да грешимо када птице делимо на селице и оне које остају, све су птице селице. Неке се преселе свега 50 или 100 километара на југ, али све иду на места где има више хране. Овај гост превалио је велики пут да би до ње дошао.

„Долазе птице са крајњег севера, са Северног мора, севера Шведске, Исланда, мора и океана око Велике Британије, све оне долазе у континентални део Европе. У суштини долазе код нас зато што овде у том тренутку има више хране. Код нас су и блаже зиме, него у северној Европи или у Русији и Украјини“.

Упитан како је препознао великог морског гњурца међу осталим птицама, Марковић каже да је реч о знању, искуству, али пре свега преданости током самог посматрања птица.

„Научили смо се током година посматрања да на неких 500 метара већ можемо да препознамо најситније детаље који могу птицу да разликују. Код четири морска гњурца који постоје, односно који су код нас виђени, разлике су изузетно мале. Обично око човека који није стручан, апсолутно никада неће моћи да препозна разлику. За њих ће то, као и за људе које сам чуо око језера, увек бити корморани“, каже уз осмех.

Додаје да су, након што су колега и он посматрали птицу, бројни фотографи, љубитељи природе и птица, одмах обишли ту локацију. На њиховим фотографијама је доказ да велики морски гњурац једе цверглане.

„То је инванзивна врста рибе захваљујући којој се бројност неких других риба у језеру смањује, тако да можемо да кажемо да је велики морски гњурац дошао да помогне. Увек када причамо са локалцима, риболовцима који су заправо у криволову, они истичу да су те птице штеточине. Али, природа у суштини увек има решење“.

Нови становник Србије је птица која се потпуно прилагодила животу на воденим површинама, рибу вешто лови ронећи, а ноге које су смештене иза половине тела савршена су весла у води, док се на копну креће тромо, готово у скоковима. Избегава ходање, осим када гради гнездо.

Велики морски гњурац био је у друштву рођака. Тог дана на језеру су били и црногрли и риђогрли гњурци. Марковића смо питали да ли је дошао с њима или сам, које су навике те врсте. Каже да је само једно сигурно, у питању је млада птица.

„Постоји опција да је залутала током сеобе, да је летела ко зна где, видела већу водену површину и ту стала да одмори. Како је схватила да има хране,остала је, може да се деси да се задржи дужи временски период. Видим да су је људи пре неки дан поново сликали, тако да ће вероватно остати још неко време. У Србији јој је добро“.

Марковић додаје да постоји и могућност да су птицу која је први пут у Србији на Балкан погурале временске прилике. Клима се приметно мења, а основа свих промена у њеном свету је, каже, промена климе.

„Због промена климе птице мењају понашање, на основу ње и губе станиште, па траже ново. Ово није једина птица ове године виђена први пут у нашој земљи, а биће их још. Њихово понашање ћемо моћи да пратимо, јер све је више љубитеља птица у Србији и љубитеља фотографије, па ће бити све више нових открића“.

Додаје да је то и циљ Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, да ради са тим људима, да их упозна са што више птица. Неко ће усликати оне које треба. Један млади колега ових дана је сликао црног лешинара - изнад Београда.

„Позивамо све људе који су заинтересовани да учествују у нашем теренском раду и да се упознају са птицама са севера Европе које су тренутно у Србији или су се спустиле из Војводине, да нам се придруже. Има и изненађења, понека птица дође и из Африке“.

Марковић подсећа да Друштво одржава и радионице широм Србије, за боље упознавање са птицама и боље упознавање теренског рада.

„Ја сам сад дошао у ситуацију да бих могао да препознам пар хиљада врста птица, али зато је требало стрпљење и рад, теренски рад пре свега. Долазе млади људи који већ сад знају и много више од мене, који су пасионирани тиме. И посматрањем птица и фотографијом, то је добро, јер видим да ћемо за неколико година због промене климе и због промена понашања и птица и људи, сваке године имати по неколико нових врста птица у Србији“.