Гости из далека
Они се могу видети на фрескама, али се поставља питање одакле потичу и зашто су дошли када се Исус Христос родио? У Јеванђељу по Матеји пише да су дошли са истока.
Ходочасници су у Јерусалиму цару Ироду Великом рекли да су дошли да се поклоне Исусу. Цар се узнемирио да ће изгубити престо када је сазнао да се појавио цар Јудејски у Витлајему. Тражио је од мудраца да сазнају детаље о детету како би му одао почаст. Међутим, Ирод је желео да убије конкурента.
„Звезда коју су видели на истоку је ишла испред њих и зауставила се на месту где се налазила беба. Када су угледали звезду, обрадовали су се ушли у кућу видели су дете са Маријом, његовом мајком и поклонили су му се. Однели су поклоне: злато, тамјан и смирну. Пошто су у сну чули да не треба да се врате Ироду, другим путем су отишли у своју земљу“, пише у Јеванђељу по Матеји.
Ту се и завршава њихова улога, не постоје никакве информације о њиховим именима и пореклу. Чак није познато ни колико их је било и да ли су се вратили својим кућама.
Међутим, прича о Божићу је једна од кључних елемената у хришћанству.
Већ у првим вековима наше ере, приликом читања Јеванђеља се траже скривена духовна значења. Због тога су сви нови детаљи из Христовог живота од посебне важности.
Знак одозго
У једној старогрчкој варијанти Јевађеља се користи реч „магис“, што на словенском језику значи мађионичари или чаробњаци који се баве астрологијом. Међутим, у древној јеврејској традицији је осуђивано тумачење звезда. Тако да тешко да се „земља на истоку“ налази близу Јудеје. Звезде су говориле да је рођен „краљ Јудеје“ — Месија. Из тога се може закључити да су они били упознати са јудеизмом и његовим светим текстовима.
Јединим местом на истоку, које је раније било центар астрологије и астрономије и где су живели Јевреји, савремени историчари сматрају град Вавилон (на територији данашњег Ирака).
Амерички астроном Мајкл Молнар је 1998. године пронашао доказе. Познато је да је Витлејемска или Божићна звезда настала на истоку. Научник је доказао да су тада имали у виду веома ретку астрономску појаву.
Једном у неколико векова, рано ујутру, планета Јупитер се на кратко појављује на источном хоризонту. У Вавилону су то знали и сматрали да ј то посебан знак цара.
У јеванђељу Ирод разговара са астролозима и заповеда им да сазнају што више детаља о беби Исусу, али су се они вратили другим путем.
Поставља се питање да ли су били толико беспомоћни да су се плашили да прекрше наређење краља и какав су положај имали?
У катедрали у Келну се чува златни саркофаг који је израђен по наређењу Фридриха Барбаросе и унутра се налазе мошти „краљева“, како су тада називали астрологе.
Испоставља се да астролози нису били баш неважни и о томе је писао и старогрчки историчар Херодот. Владари су им се обраћали за савете и доносили одлуке на основу њихових предсказања.
Дешавало се да буду и на позицијама владика, тако је Херодот писао о Хаумату који је био на трону. Тертулијан који је био један од најплоднијих писаца латинске хришћанске књижевности је у III веку писао да су се Христу поклонили „скоро цареви“. Могуће је да је имао у виду владаре једне мање државе источно од Јордана. Он наводи да је могуће да су они дошли и са Арабијског полуострва, о чему сведоче дарови које су донели.
Чудом спашени
Злато, тамјан и смирна коју су донели младом Исусу имају дубок значај.
Племенити метал је ношен цару, а тамјан Богу, док је смирна коришћена као симбол да новорођенче мора да прихватити смрт за све људе.
Један од највећих центара из кога се продавао тамјана је била висораван Дофар (територија данашњег Омана). На основу тога се закључује да астролози долазе са Арабијског полуострва.
Било је логично да су три поклона донеле три особе, што је и ушло у традицију. У средњем веку су се појавили имена Каспар, Мелхиор и Валтасар. Али постоје и друга мишљења: Блажени Августин и Јован Златоусти су сматрали да је било дванаест астролога, као и апостола.
Даља судбина поклона није позната. У црквеним предањима се наводи да их је чувала Девица Марија, а затим их је предала јерусалимским хришћанима. У V веку византијски император Флавије Аркадије је све пренео у Константинопољ.
Султан Мехмед II је 1453. године освојио Цариград и тада су многе хришћанске светиње уништене. Поклоне је сачувала мајка османског владике Мара Бранковић која је била српска принцеза удата за турског султана. Касније је отишла на Свету Гору и султан је предао Мари да управља Светом Гором. Она је понела неколико реликвија, укључујући и поклоне, али није стигла до пристаништа манастира Светог Павла на Светој Гори.
Према предању, она је на пола пута чула глас који јој је рекао да се не приближава јер ту почиње царство Богородице која чува Свету Гору. Светиње се од тада чувају у манастиру Светог Павла на Светој Гори.
Које вредности Русије ће спасити свет погледајте у емисији „Од четвртка до четвртка“: