Из цркве наводе да не постоје конкретни писани докази "о било каквим дарданским етничким црквама".
"Током средњег века, црква је служила као главна епархијска црква за православне хришћанске епископе, који су говорили српски језик и били повезани са српском династијом Немањића, која је имала престоницу у Призрену. Не постоје конкретни писани докази о било каквим дарданским етничким црквама. Дарданија и касније Мезија, које се помињу у римским хришћанским изворима, биле су административне регије Царства и нису повезане искључиво са модерним етничким идентитетима", наводи се у саопштењу манастира.
Додаје се да је портал "Коха", "некада познат по професионалном новинарству, сада постао медиј који често објављује једностране, псеудо-историјске текстове који подстичу етничку и верску мржњу, посебно против Српске православне цркве".
Из манастира Високи Дечани наводе да је важно напоменути да је црква Богородице Љевишке, првобитно касно источноримска, византијска црква из 11. века, подигнута у част Богородице Милостиве.
"Дотрајала црква реконструисана је у 14. веку од стране српског краља Стефана Милутина, који је додао значајне карактеристике, дајући јој садашњу структуру са пет купола", пише у саопштењу.
Додаје се да основа сваког демократског друштва "треба да буде поштовање различитих верских и културних идентитета, који у свом универзалном значењу припадају свим народима Косова, Европе и целог света".
"Медији који шире лажне вести и индиректно подстичу етничко насиље и секташтво су штетни по Косово и истичу потребу за дугорочном заштитом српског православног наслеђа у региону", поручују из Високих Дечана.
Портал "Коха" објавио је текст "Црква Свете Петке у Призрену, универзална културна баштина Косова" аутора Агона Резје за ког се наводи да је средњовековни истраживач и докторант на Универзитету у Загребу.
Резја пише да црква није подигнута у српско или византијско време, већ је повезује са Дарданцима.
"Била је старија, па се у проучавању њених темеља на основу археолошких налаза испоставља да је ова црква подигнута на темељима паганског дарданског светилишта", наводи се у тексту.
Он додаје да се врши "политичка и културна инструментализација цркава на Косову", а за мартовски погром 2004. године пише да су цркве на КиМ "у српским и међународним академским круговима, нажалост, описане као српске".
У марту 2004. године у акцијама албанских екстремиста је за три дана убијено 19 људи, запаљено близу 1.000 српских кућа и 35 цркава и манастира, а протерано 4.000 Срба.
Погледајте и: