Крављанац је рекао да су они имали врло тешке повреде шаке са повредама прстију, повредама тетива, нерава, крвних судова, коштаних структура.
"Дежурна екипа лекара радила је током читаве ноћи операције. Успели су да збрину ту децу и да реконструишу те повреде, али су, нажалост, деца остала без делова прстију и шаке. То је још један показатељ да петарде не би требало да се користе и поготово да деца не би требало да дођу у контакт са пиротехничким средствима", поручио је Крављанац за Танјуг.
Додаје да су од 15. децембра прошле године до данас, укупно имали 12-оро деце која су задобила повреде изазване петардама.
Он наводи да су у Институту за мајку и дете урадили научно истраживање према коме су у последњих 10 година, рачунајући и ову Нову годину, имали укупно 102 детета који су задобили повреде пиротехничким средствима.
"Од тога, 80 њих је лечено амбулантно у виду неких мањих опекотина или рана које су могле да се збрину амбулантним условима и отпуштени на кућно лечење. Двадесет њих је примљено у болницу, од тога је деветоро оперисано и то су биле тешке повреде шаке где су остали без делова прстију шаке", навео је Крављанац.
Како је рекао, најчешћи узраст повређених је био између 12 и 16 година, односно то су деца у завршним разредима основне школе и првим разредима средње школе, а у више од 80 одсто случајева су дечаци.
Крављанац наводи да су приликом употребе пиротехничких средстава најчешће повреде шаке, с обзиром да им петарда експлодира у руци или баце петарду, она не експлодира, затим је узму и онда долази до повреде.
"Повреда шаке могу да буду или неке мање опекотине или повреде које захватају више структура шаке, где су и мека ткива и коштане структуре и на крају тој деци остаје трајни инвалидитет у смислу недостатка делова или више прстију шаке. Повреде могу да буду у облику опекотина које захватају различите делове тела и могу да се јаве повреде ока или повреде бубне опне. Некад се догађају и повреде лица, све зависи у каквим условима се користе та пиротехничка средства", истиче Крављанац.
Он наглашава да у већини случајева, када су те повреде тешке, остављају трајне последице.
"И поред развоја медицине и пластичне и реконструктивне хирургије, код такве врсте експлозивних рана, ви немате могућности да надокнадите та ткива, него просто само реконструишете постојећу повреду, а деца остају без делова прстију за цео живот", упозорава Крављанац.
Додаје да у већини случајева повреде настају у присуству родитеља, старатеља, односно оних који брину о деци.
Крављанац сматра да је су апели и разговори у медијима о штетности коришћења пиротехничких средстава веома битни и наглашава да деца не би требало да имају било какав контакт са пиротехничким средствима.
"Деца немају сазнања о томе како пиротехничка средства делују, какве врсте повреда могу да изазову и какве последице из свега тога могу да настану, тако да деца уопште не би требала да употребљавају, нити да дођу у контакт са пиротехничким средствима. Требало би спровести једну широку едукацију, не само деце него и родитеља, старатеља, целог друштва, да би се људи упознали са врстама повреда и да је најбољи начин лечења ових повреда да се оне спрече. Значи, не треба користити петарде", поручио је Крављанац.
Погледајте и: