Франц Бекенбауер је у Немачкој био оно што је Пеле у Бразилу, Марадона у Аргентини, или Кројф у Холандији.
Претеча свега, синоним за фудбал, икона, Бог...
Степију по обичају, није било потребно постављати питања, речи и емоције избијале су просто из њега...
„Плаче Немачка за својим шефом, за великим и непоновљивим Францом Бекенбауером. Новине и портали су пуни и препуни слика и текстова о њему, по томе видите и знате да је отишао један од оних који је променио немачки фудбал и који је оставио неизбрисив траг у свету фудбалу. Он је променио немачки фудбал за који смо мислили да је увек борбен, пун дуела, да нема технике, да нема грациозности, као што је имају Бразилци. И онда се роди и дође неко као он – велики Кајзер Франц. С тим се родите једноставно, њему је Бог дао све што треба и више. Један велики фудбалер, истински лидер који је водио Немце и као играч, а касније и као селектор“, почео је Степановић разговор за Спутњик из Франкфурта.
Кајзер Франц освојио је као играч Мундијал с „панцерима“ 1974. године, док се као селектор попео на кров света у Италији 1990. године. То довољно говори о његовој величини.
„Ма, он је освојио све што се освојити може и на клупском и на репрезентативном нивоу. Са Бајерном је освојио три узастопне Лиге шампиона. Речи су сувишне... Сви су тужни и свима нам је жао што је преминуо. Али, много људи не зна у каквом је он заправо тешком здравственом стању био. Он већ од 2022. године није излазио из куће, као и целу 2023. годину. Инфаркт ока, вештачки куд, издавало га је срце, деменција. Чак и када су прослављали 25 или 30 година од освајања злата у Италији. Није могао да се појави због здравствених проблема. Понављам, плаче Немачка, а Богами су и мени пошле сузе. Одавно нисам видео да је нека особа била толик цењена и поштована. Таква величина као што је Пеле, рађа се једном у свету. Ја сам имао ту срећу да сам неколико пута играо против њега“, рекао је Степи.
Замолили смо га да се присети тих дуела и да ли је било неких анегдота између Степија и Кајзера Франца.
„Како да се не сећам, одлично памтим све. За репрезентацију Југославије одиграо сам против њега три меча и двапут смо победили, једном изгубили. Играо сам и против њега и Пелеа против Космоса са мојим Манчестер ситијем. То је било, чини ми се 1979. или 1980. године и мислим да је било нерешено или да смо их чак победили. Космо је тада имао страшну екипу, окупио је велики број звезде и тамо се играо турнир, на ком су осим нас, учествовали Њујорк, Рома, Ванкувер Вајткепси. Памтим да се играло на вештачкој трави која је била сува као барут, било је језиво играти. Као играчи није било анегдота, али јесте током тренерске каријере. Када сам водио Бајер Леверкузен, а он седео на клупи Бајерн Минхена, ми смо били први на полусезони. После ремија у Минхену, пришао ми је и питао ме да разменимо играче. да Нудио ми је Лабадију, а тражио да му дам Улфа Кирстена. Усудио сам се да кажем 'не' великом Кајзеру Францу. Играли смо неколико пута у Бундеслиги и као играчи и као тренери смо водили битке. То је био човек, господин у сваком смислу те речи. Мислим да је практично због њега измишљена позиција либеро, да би могао из одбране да иде у напад приликом прекида“, закључио је разговор за Спутњик Драгослав Степановић и додао:
„Напустио нас је не само велики фудбалер, него и велики човек, који је променио и учествио немачки фудбал својим играма и односом према свему. И да, једна битна ствар. Он није имао тренерску диплому, али када се бирало да буде селектор, сви су дигли обе руке! То довољно говори о величини. Уосталом, таквој легенди није ни била потребна диплома, тај је имао фудбал у малом прсту“, сликовито је дочарао Францову величину Степи.
Погледајте нову епизоду емисије Спутњик спорт.