„Сад ил' никад. Машинерија ЕУ за доношење одлука једноставно је заглављена због (мађарског премијера) Виктора Орбана. Једини начин да то успе је да се Орбану ускрати право гласа у Савету. Истовремено показујемо да у ЕУ није дозвољена уцена“, написао је он на Иксу.
Сарвама је петицију назвао историјском и нагласио да поступци према члану 7(2) Уговора о ЕУ никада нису покренути против Мађарске.
Овај члан предвиђа могућност суспендовања одређених права, укључујући право гласа у Савету ЕУ, против државе која је више пута нарушила вредности Европске уније, као што су поштовање људског достојанства, слободе, демократије, једнакости и владавине права.
У тексту петиције се наводи да је Мађарска више пута критикована због подривања владавине права, а „након што је пореметила процес доношења одлука држава чланица ЕУ на састанку Европског савета у децембру, сматрамо да је време за европску Парламент да предузме акцију“.
Петиција ће бити отворена за потписе до петка, након чега ће бити предата председници Европског парламента Роберти Мецоли.
„Ово је прекретница за ЕУ“, закључио је Сарвама.
Раније је Мађарска изнела нови захтев ЕУ, како би повукла свој вето на одлуку о издвајању 50 милијарди евра за Украјину. Према мађарском предлогу, ЕУ би Украјини требало да обезбеди 12,5 милијарди евра бесповратних средстава и кредита годишње, што би износило 50 милијарди евра током четири године, како је предложила Европска комисија.
Актуелни шеф Европског савета Шарл Мишел најавио је да ће учествовати на изборима за Европски парламент и 16. јула превремено напустити функцију председника Савета ЕУ. Уколико се лидери ЕУ до тада не договоре о његовом наследнику, Орбан, чија ће земља у јулу преузети ротирајуће председавање Саветом ЕУ, могао би да председава Европским саветом од 1. јула.
Мандат Мишела на челу Европског савета траје до 30. новембра 2024. године, а у случају да буде изабран у ЕП, његова функција као председника Европског савета престаје када преузме дужност посланика у ЕП након полагања заклетве, рекли су за Танјуг извори у Бриселу.
На Европском савету је да, квалификованом већином, изабере свог наредног председника, што би требало да се догоди у јуну, уз друга именовања на челне позиције, у оквиру наредног институционалног циклуса.
„Стога је могуће да следећи председник Европског савета ступи на дужност у лето 2024. ако тако одлучи Европски савет“, наводе извори.
Избори за Европски парламент одржаће се од 6. до 9. јуна 2024. године.
Погледајте и: