Он сматра да је нагли пораст броја убистава у последње три године последица низа фактора међу којима главну улогу имају сиромашење и пад животног стандарда великог дела становништва.
„Почевши од владе Лењина Морена, а затим банкара Гиљерма Ласа кога је заменио млади предузетник Данијел Нобоа, одвија се процес који је повезан са смањењем социјалних давања државе“, примећује Паладинес.
Паладинес оцењује да је проглашење ванредног стања непродуктивна мера која неће помоћи да се земља избори са насиљем и превазиђе кризу у казненом систему. Такође је подсетио да су за време бившег председника земље Гиљерма Ласа донете сличне одлуке које нису дале резултата.
„Током ванредног стања, као што је више пута потврђено, дижу се у ваздух аутомобили и дешавају се убиства. То не доводи до смањења криминала“, напомиње стручњак.
У Еквадору су почетком године избили нереди у затворима из којих су побегле вође највећих банди. Председник Нобоа увео је ванредно стање на 60 дана како би ангажовао војску да успостави контролу. Он је рекао да се у земљи одвија унутрашњи оружани сукоб и наредио је војсци да неутралише 22 криминалне групе које броје десетине хиљада учесника.
Мере владе изазвале су талас немира – у понедељак вече криминалци су почели да пале аутобусе и аутомобиле, а у Гвајакилу су одјекнуле експлозије. Наоружане особе су током директног преноса упале у студио телевизије „ТЦ“. Полиција је успела да ослободи све таоце, а нападачи су ухапшени.
Шеф заједничке команде оружаних снага Еквадора Хајме Вела Ерасо после седнице Савета безбедности прогласио је криминалне групе војним циљевима и поручио да са њима неће бити преговора.
Како је саопштила полиција, током нереда у Гвајакилу и суседном Ноболу погинуло је најмање десеторо људи, укључујући два припадника полиције.
Погледајте још: