Приштина ће по одлуци Стејт департмента ускоро у састав свог наоружања уврстити и 246 америчких противоклопних ракета "џавелин" чиме ће Приштина, по оцени професора др Митара Ковача, генерал-мајора у пензији и оснивача Евроазијског безбедносног форума, озбиљно ојачати своје војне капацитете.
Америка има сценарије кризе на Балкану
„Постоји велики проблем са оваквом одлуком Вашингтона: она је и директно упућена на природу односа Србије са Америком, јер Америка коме је давала или продавала овакво оружје тој земљи је стратешки партнер. Другим речима, води рачуна о развоју те државе и њеним одбрамбеним способностима. Ово је доказ да је Америка остала при томе да развија војне способности лажне државе Косово и то не само она, већ упућује и своје савезнике да то чине и интегрисано развијају будућу војску, односно, оружане снаге тзв. Косова,“ истиче саговорник Спутњика.
Ковач додаје да поред досадашњих борбених система које су водеће земље НАТО пакта дале Косову, најновија стратешка одлука Америке да лажној држави Косово прода ово моћно наоружање јесте велики проблем и за Србију али и за Резолуцију 1244 СБ УН, коју Америка овим потезом директно крши.
„Ово је и проблем за мир у региону и на Балкану. Првенствено је везан за албанско-српске односе генерално, и при том не мислим само на простор Косова и Метохије него и на Албанију. Када је овај борбени систем дат лажној држави Косово, то може да значи да Америка има неке сценарије кризе, па можда и војног конфликта на Балкану и простору Косова и Метохије и да директно жели да припреми косовске снаге да могу у противоклопној борбе да се одупру снагама Војске Србије. Ово је велики број ракета који се даје косовским снагама, и самим тим умногоме јесте опасност за нашу војску у погледу извођења неких операција и укупно, око употребе тих ракета против наших механизованих јединица,“ сматра Ковач.
Озбиљна опасност за регион
Систем „џавелин“ је, према речима нашег саговорника, савремено средство високе технологије које делује на специфичан начин, односно из горње сфере напада оклопна борбена возила.
„Ова ракета дође у зону циљања и напада оклопно возило са горње стране, дакле, циља где је заштита оклопних возила иначе најслабија, односно најмања дебљина оклопа. Тиме се постиже огромна вероватноћа уништавања тенкова и других борбених оклопних возила,“ објашњава Ковач.
Дејство ових ракета и њихов резултат, додаје Ковач, имали смо прилике да видимо и у Украјини где их је украјинска војска у једном тренутку применила против руских снага.
„Рачунајући на простор Косова и Метохије какав јесте, и на неке каналисане правце и уопште на терен у Метохији ове преносне ракете које се користе и маневарски могу да испоље велики утицај на различитим простору. Било да се превозе џиповима или лаким оклопним возилима на тачку одакле ће бити употребљени, могу бити велика опасност у евентуалном конфликту Војске Србије са такозваном војском Косова. Није случајно да они Приштину наоружавају овим системима", каже Ковач и додаје да је не би наоружавали да немају процене да ће они бити употребљени.
ПВО не може против „џавелина“
Саговорник Спутњика такође објашњава да због начина деловања ових ракета противваздушна одбрана није ефикасна у њиховом елиминисању.
„Најчешћа даљина дејства „џавелина“ је до два и по километра, то је најефикаснија даљина употребе. Ове ракете су специфичне што су преносни систем који се испали и он се даље буквално самонаводи на циљ. Дакле, није потребно да директно нишанџија држи око на циљу, ракета дође изнад циља и онда се активира и пробија оклоп са горње стране тенка,“ објашњава Ковач.
Приштина је за ово оружје издвојила 75 милиона долара, а Пентагон је продају овог оружа Приштини објаснио речима да ће тиме побољшати „дугорочне капацитете Косова за одбрану суверенитета и територијалног интегритета“.
Иначе, прошле године Косовске безбедносне снаге добиле су јаке противоклопне системе ОМТАС турске производње који су веома слични „џавелину“.
Први, и наравно највећи корисник „џавелина“ је војска САД која поседује око 50.000 ових пројектила и 12.000 лансирних јединица према подацима из јуна 2023. године.