Мандарић је родом из Лике, одрастао је у Новом Саду, а живот је формирао у Америци где је стекао и велико богатство које је потом усмерио и у фудбал.
Најпре, Мандарић је у разговору са аутором Миљаном Милићевићем истакао да се поноси својим пореклом.
„Лика је место где сам рођен. Од пете године сам у Новом Саду где сам одрастао, завршио школу, оженио се и потом отишао у Америку. Играо сам мало фудбал у Новом Саду, мој комшија је био Тоза Веселиновић из Војводине, дружио сам се свима њима. Мислим да сам био највећи таленат света, то сте чули већ, знате шта је проблем? Тренери то нису видели“; навео је Мандарић из осмех.
Успео сам да подигнем фирме које су биле у паду у Америци, требало ми је времена, нисам имао новца и све док нисам продао кућу на Сењаку, почео сам да се сналазим, навео је Мандарић.
„Направио сам једну малу фирму која се звала Лика... Па Лика 2, све до Лика 6. Схватио сам 1980. године да био могао да направим другу фирму, продао сам Лику и основао сам Санмину. Био је тада председник Картер, упропастио је Америку, дигао је порез и камате, мучио сам се, али су ми помогли пријатељи Јевреји...“
Онда је дошао Роналд Реган...
„Све се променило, живнуо сам, али ми није било интересантно када су адвокати почели да воде фирму. Продао сам свој део, узео сам друге фирмице, а у међувремену сам увек волео фудбал. Тамо није било професионалне лиге у Силиконској долини, играо сам недељом, играла је имиграција. Тамо ми је један човек рекао да се фудбал шири на западну обалу, а мене је увек то интересовало јер сам видео да се фудбал креће у правцу да ће бити огромна финансијска снага. За пет, шест година фудбал ће бити највећа индустрија“.
То је био пут за улазак Мандарића у фудбал, у свему је учествовао и Хенри Кисинџер, за кога каже да је био „пропали голман“, а нема дилему ко је најбољи играч.
„Џорџ Бест је за мене најбољи играч, али Пеле има највеће срце. После две године од сусрета запамтио је имена моје деце и питао је за њих. Бест је био мој љубимац и моја главобоља. Најбољи за другога, најгори за себе. Свакоме је хтео да учини, али не вреди, Џорџ је био Џорџ, много перипетија, али сам га много волео. Његови родитељи су ме увели у болницу, рука му је била хладна, срце је радило немирно, рекли су ми да не могу ништа доктори да ураде. Мени сузе лију на очи, новинари ме питају за њега... Рекао сам им да ме срце боли и отишао“, истакао је Мандарић.
Цео разговор погледајте у прилогу: