Ђоковић је тада најпре притворен, а потом и депортован у склопу политичке кампање тадашњих власти, све због тога што није примио вакцину против вируса корона.
Ђоковић се прошле године вратио у Аустралију, али је тек ове поново прошао путем своје Голготе.
„Прошле године сам летео прво у Аделејд, па смо слетели у Мелбурн на други терминал. Када сам долазио ове године, слетео сам на исти терминал као пре две године – видео сам целу ону путању коју сам тада прошао, тај имиграциони део, чак и препознао човека који је био ту. Није био добар осећај, преврнуо ми се стомак“, рекао је Ђоковић.
Новак је неко време провео у имиграционом хотелу, али није сигуран да ли ће га посетити.
„Нисам био до хотела, размислићу да ли да одем. Не што имам страх, али можда будем отишао. Не знам да ли је више ико тамо“.
Током Ђоковићеве драме свет је познао и Мехдија, момка који је девет година био у заточеништву у злогласном хотелу.
„За Мехдија знам, с њим смо у контакту – он је био девет година тамо заточен, сада живи у Минесоти и видећемо се када одем у САД. Осећам неку повезаност са њим. Колико сам разумео, већина је пуштена из тог хотела, и то је била срећа у несрећи, нешто позитивно у свему томе – то што сам ја био тамо привукло је доста медијске пажње на то место, медијског притиска. Мехди ми је рекао да је захвалан“, истакао је Ђоковић.