С обзиром на спољне притиске којима је изложена, руска економија је по паритету куповне моћи постала прва у Европи и пета у свету и то одмах након Кине, Сједињених Држава, Индије и Јапана. Љепојевић, међутим, наглашава да када се погледа структура званичног раста, Сједињене Државе имају на хиљаде милијарди наштампаног новца које су дате привреди што не даје реалан привредни раст, за разлику од Русије.
Санкције, каже, нису безболне и без последица на неке технолошке делове руске привреде, а пре свега на истраживање Северног пола, јер је тамо било присутно 60 одсто западне технологије. Ипак, Русији је требало времена да се прилагоди новој ситуацији али је руководству било јасно да основа руске економије почива на коришћењу сопствених потенцијала.
„Раст руске привреде се не заснива само на поскупљењу гаса и нафте, јер енергија чини мање од 30 одсто друштвеног производа Русије, остало су производи, што је много важније. Најбитнија је структура раста, а не сам по себи раст. Запад је одавно признао да није успео са антируским мерама и све више западних компанија заобилази санкције које су њихове државе увеле Русији. А Русија се у основи враћа ономе што је њен природни потенцијал“, рекао је Љепојевић.
Како на Западу рећи да је рат изгубљен
Кад је реч о рату у Украјини, он ће, каже Љепојевић, трајати док власт у Кијеву не капитулира, што ће уједно бити и пораз Америке и Запада. Свима је јасно да се пораз већ десио али сада мора да се нађе начин да се каже да то није. Један од актуелних модела који се у САД разрађује јесте да Русија није освојила целу Украјину.
„Званична верзија коју представљају у Вашингтону јесте да су они заправо спасили Украјину да је Русија не добије целу. Вашингтон пребацује целокупан терет на Европу која нема избора, јер мора да следи сопствено самоубиство. Што се Русије тиче, њима се не жури да окончају сукоб, јер су се добро припремили“, оцењује он.
На завршетак сукоба, према мишљењу нашег саговорника, неће пресудно утицати чак ни избори који се ове године одржавају и у Америци и ЕУ, већ је пресудно стање у друштву. Крај рата би морао да буде искоришћен за подизање ентузијазма у друштву и обнове што, сматра он, не може много да помогне.
Западно оружје застарело и парадно
Запад је, каже Љепојевић, у кризи модела друштва – покушавало се ратовима, одржавањем политике страха од Русије и Кине прикрити да је тај модел друштва потрошен, да је постао деструктиван. Окончање рата би ишло Западу у прилог како би прикрили мањкавост сопственог оружја, јер је Украјина показала да је њихово оружје у великој мери технолошки застарело и да је било чисто парадно.
„То је било јасно још 2003. у Ираку али се крило од јавности. С друге стране, Русија има велику акумулацију фундаменталних наука. Напредак у тој области је можда један период био успорен али никада није нестао и то је основна предност Русије у односу на многе земље. Резултат је ново оружје које је једним делом резултат нове физике која је 25 година испред свих“, истиче Љепојевић.
Помоћ Украјини велика обмана
Поред историјске премоћи Русије, чињеница која никако не иде у прилог Украјини јесте и наводна помоћ Запада Кијеву. Та помоћ, тврди Љепојевић, велика је обмана, јер преко 60 одсто ње не стигне у ту земљу. Финансирање оружја и муниције не даје се за џабе. Компаније које га праве, наплаћују га од њихових влада које то књиже као помоћ Кијеву, објашњава наш саговорник и додаје да смо такав модел обмане могли да видимо и пре Украјине у Израелу.
„Показује се да је рат један велики бизнис. Више се то ни не крије. Они сами кажу - зашто се буните против наше помоћи Украјини када ви од тога живите? Поред тога, велико је питање у којој мери је та помоћ кредит, а у којој мери је та помоћ већ плаћена, рецимо земљиштем. Украјина је практично већ изгубила земљиште, махом је препуштено компанији ‘Блекрок’ и плановима америчких милијардера о рату храном и контроли хране,“ нагласио је он.
Џозеф Бајден је, каже Љепојевић, уз сва уважавања, показао да није важно ко је председник САД. На Западу је створена парадржавна мрежа и структура која је изузетно моћна, а махом су везани за Демократску странку. То је, додаје он, велики апарат који не жели да прихвати пораз ни као идеју и бориће се у овом случају до последњег Украјинца али у крајњем и до последњег Американца.
Погледајте и: