Како је казала генерални директор кенијске финансијске компаније „АЗА Фајнанс“ (AZA Finance) Елизабет Росело, за Африку коришћење долара у трговини значи да земље континента немају могућност да међусобно тргују у локалним валутама. Росело истиче да афричке земље траже нове изворе улагања пошто међународне финансијске структуре, попут Светске банке, не поклањају довољно пажње континенту.
Још један разлог зашто се земље у развоју придружују БРИКС-у је њихова жеља да добију заштиту од политике санкција САД, сматра професор примењене економије са Универзитета Џон Хопкинс Стив Ханке.
Он наводи да земље Глобалног југа виде у блоку противтежу светском финансијском систему у којем доминирају САД.
Истовремено, неколико стручњака тврди да ширење БРИКС-а неће довести до поделе светске економије. Главни економиста консултантске куће „Оксфорд економикс“ Адам Слејтер рекао је да нови чланова блока чине свега три одсто светске трговине. Међутим, по речима бившег званичника Беле куће и Светске банке Харија Бродмана, придруживање БРИКС-у више има политички и симболички него економски значај.
Група БРИКС је од свог оснивања 2006. године прошла два таласа ширења. Првобитној постави, која је укључивала Бразил, Русију, Индију и Кину, придружила се Јужноафричка Република 2011. године. У августу 2023. још шест земаља позвано је да се придружи блоку, укључујући Аргентину, али је та држава крајем децембра одбила да се придружи. Пет нових чланица – Египат, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија и Етиопија – од 1. јануара су пуноправне чланице БРИКС-а којим ове године председава Русија.
Погледајте још: