Није све у храни: Научници открили разлоге епидемије гојазности

Свет је захватила епидемија гојазности која је најзаступљенија у развијеним земљама. Научници наводе да се у последњих 20-30 година број калорија у храни није повећао, чак се и смањио јер су људи почели да свесно бирају нискокалоричне производе, али да проблем гојазности постоји.

Није одржива ни теза о томе да гојазност настаје због тога што људи нису активни. Без обзира на то што се спортом сваке године бави све већи број људи, ниво гојазности се, према подацима Светске здравствене организације од 1975. године, утростручио. У САД је, на пример, 2000. године прекомерну тежину имало 30,5 одсто становништва, а 2018. године 42,4 одсто. Међутим, повећава се телесна тежина и кућних љубимаца - паса, мачака, глодара и научници истражују шта је узрок томе.

Све дијете за мршављење су базиране на коришћењу једне врсте производа и забрани коришћења неких других. Постоји мишљење да није проблем у самим производима, већ у штетним хемијским једињењима која садрже прехрамбене полупрерађевине, конзерве и превише обрађена храна, као и посуде и паковања. Нучници су открили да многи изазивају да организам образује масне ћелије. Те супстанце се деле у посебну групу обезогена који „рађају гојазност“.

Термин је измислио професор биологије Калифорнијског универзитета у граду Ервајн Брус Блумберг. Он је 2006. године открио да се једињења која садрже олово и користе у својству стабилизатора у производњи поливинилхлорида, од кога се производе једнократне посуде за храну, доприносе формирању масти код мишева. Резултати студије су показали да су, у поређењу са контролном групом која је добијала исту храну по броју калорија имали поремећен метаболизам и убрзано гомилали масти у ткивима, јетри и јајницима.

Бис (2-етилхексил) фталат (ДЕХП) је пластификатор који се налази у пластичној посуди и једнократној посуди за храну, као и у многим предметима у домаћинствима, у теписима, керамици, завесама, играчкама, намештају, козметици итд. Испитивања су показала да је код људи пронађена корелација међу великим нивоом фталата у крви са гојазношћу.

Око нас се налазе и полифлуороалкална једињења (ПФАС) која се масовно користе у производњи материјала за паковања, посудама, козметици, средствима за чишћење, одећи и обући. Та се средства не разлажу и загађују земљиште.

У последњих 20 година појавио се велики број научних радова који доказују да је ПФАС штетан за људе. Стварају широк спектар озбиљних здравствених проблема, од поремећаја имуног система до неплодности и рака. Поред тога, метаболизам се ремети, што доводи до нагомилавања масти.

Научници су открили 50 штетних једињења, међу којима је и никотин, антиперини, који се налазе у бојама и премазима за заштиту, пестициди и хемијска ђубрива, као и неки лекови.

Биолози претпостављају да обезогени делују тако да метаболизам претварају у механизам за стварање масти, али узрок томе још није откривен.

Примарни регулатор формирања масних ћелија је гама-рецептор ћелијског језгра, активиран пролифераторам пероксизом (PPARγ — Peroxisome proliferator-activated γ-receptor). Пероксизоми су мале органеле присутне су у свим еукариотским ћелијама и садрже ензиме који могу да оксидирају неке органске материје, укључујући масне киселине. Хаучници су открили да ћелија заувек мења метаболизам и да се затим масти гомилају и тешко их се организам ослобађа.

Откривено је да људи са увећаним нивоом ПФАС-а имају веће могућности да им оболи штитна жлезда и имају проблеме са контролом апетита, а такође им се мења количина енергије коју тело сагорева у мировању.

Највише забрињава што неки хемијски утицаји који доводе до повећања телесне тежине могу да се преносе са генерације на генерацију због промене функционисања гена.

Научници саветују да се што мање користе пластична паковања и да се храна не греје у микроталасној рерни, да се не купују прерађевине, већ да се конзумирају свежи производи и да се храна припрема код куће. Напомињу и да је важно да се пића купују у стакленој амбалажи.

Руски научник Сергеј Сергејев саветује да се користите природне замене за хемикалије у домаћинству: сирће, сода, сок од лимуна, сенф и да се користи мање пластично посуђе. Он напомиње да је тешко оградити се од тих једињења јер се она налазе у одећи, намештају, козметици и средствима за личну хигијену.

Посебно их има у прашини и научници тврде да човек прогута око 50 милиграма прашине свакодневно. Тестирање на мишевима је показало да је прашина моћан фактор за прикупљање триглицедира.

Осим тога, у храни има велики број адитива који нарушавају метаболизам, као што су ароме и појачивачи укуса, најпознатији је Е621, затим емулгатори као што су парабени који се користе као конзерванси у храни и производима за личну хигијену.

Важни је знати, да иако хемикалије у храни и амбалажи могу утицати на метаболизам, гојење је увек резултат сложене интеракције многих фактора, међу којима су генетика, начин живота, исхрана и животна средина.