Он истиче да тај закон на вештачки и неприродан начин креира живот друштва и појединца у супротности са његовом природом и историјским искуством.
Патријарх Српске православне цркве нагласио је у свом поздравном говору да је, поред цркве, и Матица српска суорганизатор скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности, што је један од показатеља да српска култура и наука, по овом питању, апсолутно нису подељени.
Српска култура, рекао је он, није подељена, нити треба да буде „шизофрена“, али да она такође није ни унисона, односно њој не диригује један „диригент“, политички комесар, нити има један центар. Српска култура се слободно развија, изјавио је патријарх.
,,Култура заиста не треба и не сме да цепа друштво, да брани недоумице у друштву, тако да појединац изгуби оријентир у простору и времену, а оцене су многих да Закон о родној равноправности баш то чини. Тај закон на потпуно вештачки и неприродан начин креира живот друштва и појединаца дијаметрално супротан историјском искуству начина живота, па и савременим временима нашег друштва. Чини се такође да речени закон има потенцијал да појединца, људску личност, дели изнутра, диктирајући под претњом санкцијама, људима потпуно несвојствен начин мишљења и општења''.
Чињеница да се скуп одржао под кровом Народне библиотеке Србије, каже он, још је једна потрврда неподељености српске културе и њених кључних актера.
Научни скуп о српском језику и Закону о родној равноправности
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Мрачне одредбе једног закона
Циљ састанка, како је нагласио патријарх, јесте здрава расправа о једном врло битном питању, али и спречавање будућих подела и антагонизама у српском друштву.
,,Састали смо се да би још једном разговарали о наведеном закону у светлу, или можда боље речено у мраку његових одредби, да бисмо преиспитали и себе, своје животне ставове, а на послетку и да бисмо настојали сви заједно да наш рад и наши закључци не служе још већим поделама и антагонизмима, него да буду здрава основа за друштвени дијалог, за дијалог са одговорним, релевантним носиоцима власти и дијалог који ће указати на решење које је добро и прихатљиво за свакога''.
Права жена и Закон о родној равноправности
Драган Станић, председник Матице српске сматра да је невоља то што је један у основи позитиван друштвени процес временом задобио потпуно искривљене облике који немају везе са његовом полазишном тачком.
„Закон о родној равноправности је нешто против чега се треба и мора борити и то на изузетно опрезан и паметан начин. Нико ни једног тренутка није довео у питање еманципацију жена нити њихових права“, каже Станић.
Та питања би, додаје он, требало да буду брига свих нас. Женска права се морају законски обезбедити, уз широке друштвене акције које би за циљ имале повећавање сензибилности читавог друштва за таква питања. Ипак, објашњава Станић, спорни Закон нема везе са тиме.
Научни скуп о српском језику и Закону о родној равноправности
© Sputnik / Лола Ђорђевић
,,Али, сада није реч о томе, већ о нечему другом. Реч је о томе да се овде заиста спроводи један облик насиља који је првенствено део једне групације људи са извесним идеолошким опредељењем, јасно је каквим, и онда та групација ствара одређене групе за притиске на јавно мњење да се оваква накарадна законска решења донесу. Закон о родној равноправности дефинисао је и казнене мера за онога ко не буде хтео да поштује такве ствари које се тичу самог језика и начина на који ми помоћу језика улазимо у додир са сопственим бићем, са бићем сопствене културе''.
Са љубављу, а не уз казне
Председник Матице српске каже да Срби треба да желе и да се вољно и с љубављу изражавају на сопственом језику, а не да се уводе казнене мере којима треба да се спроведе један облик правног насиља над онима који не могу да прихвате нечије туђе прописане облике „правилног“ изражавања. Тај „правилан“ начин, додаје он, сви најбољи лингвисти и они који су посвећени питању језика и изражајности, оцењују као накарадан и неприхватљив.
Станић додаје и да је кључно да се као друштво боримо за одређене промене, али да у исто време и чувамо оно што је неопходно за сам опсатанак – породицу.
Научни скуп о српском језику и Закону о родној равноправности
© Sputnik / Лола Ђорђевић
,,Зар треба уништавати породицу и сам појам народа када се иде у процес глобализације, који се намеће и сасвим сигурно не иде природним токовима? Против тога заиста треба стати на црту и рећи да је неприхватљиво, да нико од нас у души то не треба да прихвати, нити то треба да постане некаква друштвена норма која ће бити наметнута једним, слободно можемо рећи, накарадним законом'', закључио је Станић.
Уз поздравну реч патријарха СПЦ и председника Матице српске професора Драгана Станића, на скупу су говорили и своје научне закључке износили професор Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, професор Александар Милановић, председник Савета за српски језик, професорка Рајна Драгићевић која је говорила о питању лексике и именовању женских лица у српском језику, професор Милош Ковачевић, који је говорио о самом Закону о родној равноправности као и многи други људи из света науке.
Стручна јавност чврсто се држи става да се увођењем родно осетљивог језика не одступа само од граматике и правописа, већ и да се њиме врши насиље над српским језиком. Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика, Српска академија наука и уметности као и катедре за србистику у свим универзитетским центрима у Србији уједињени су у мишљењу да идеологија нема шта да тражи у научним водама.
Они сматрају да мера, која између осталог предвиђа конструкцију нових речи и рогобатних кованица које форсирају женски род тамо где му лингвистички није место, пати од неколико великих мањкавости, попут те да је стручно и научно скроз неутемељена, неоправдана, а и практично неприменљива.
Погледајте и: