Богдан Богдановић дуго је имао дилему да ли да истрчи на паркет и да заигра против Орланда. Првобитно није могао, није био у стању, али је у последњем тренутку променио одлуку и учествовао је у победи Хокса резултатом 106:104.
„Не знам ни сам шта сам урадио вечерас. Сећам се загревања, не знам шта сам после радио. Као и сви други у Србији, нисам могао да поверујем да је то истна. Он је био звер, увек позитиван. То је невероватно колики је утицај имао на каријере многих кошаркаша широм света. Размишљао сам да се не појавим вечерас, јер нисам могао да спавам и испао сам из своје рутине. Али, онда сам помислио да би он волео да играм“, рекао је Богдановић и наставио:
„Био је сјајан играч, али никада није јурио каријеру, Увек је желео да живи породичним животом у лепим градовима. Никада није јурио за новцем. Мислим да је одличан пример за све. Веровао је да, ако не волиш свој живот, нећеш моћи да радиш посао којим се бавиш на прави начин“, присетио се Богдан како је причао велики Милоје.
Изузетно емотиван био је и Душко Вујошевић, легендарни тренер Партизана који је сарађивао са Дејаном Милојевићем, о ком је имао само речи хвале.
Гостујући у јутарњем програму на ТВ Нова, Вујошевић је кроз сузе причао о бившем ученику и члану стручног штаба Голден Стејт Вориорса.
„Јуче после дијализе ме је звао Миленко Тепић и питао ме: 'Јеси ли чуо за Милојевића'? Рекао ми је да је имао тежак инфаркт и да је питање да ли ће да преживи. Био сам запрепашћен. После се испоставило да до операције није сат и по имао доток кисеоника, да је то експлодирало. Вероватно ће се показати да је тромб зачепио неки крвни суд. Упознао сам једног фантастичног човека. За његов развој у старту је заслужан Миша Лакић из Беовука. Он није имао колено, укрштене лигаменте није оперисао. Својим радом на квадрицепсу и задњој ложи успео је да игра са тим. Сваки тренинг за те две године орадио је најбоље што је могао. Чини ми се да ниједан није пропустио. Сваку утакмицу је одиграо на максималном нивоу. Он је волео кшарку и фамилију изнад свега“, објаснио је Вујошевић.
Вујошевић је открио и како му је Милоје чувао леђа.
„Покушавали су да ме смене у једном периоду, али ми је Дејан чувао леђа. Вратио се после иностранства у Партизан, потписао добар уговор, али је тада схватио да не може више да игра са тим коленом и поцепао је уговор. Није хтео да узме паре, ретко ко би то урадио. Тешко му је пало што је напустио кошарку. Ту љубав је пребацио на тренерски посао и отишао је у Мегу. Успех тог клуба везан је за њега. Био је изузетан човек и играч. Био је неко са ким би могао у рат да идеш. То је било срце од човека“, рекао је Дуле гостујући на ТВ Прва.
Од великог и непоновљивог Декија Милојевића бираним речима опростио се и српски горостас Бобан Марјановић, на чију каријеру је велики утицај имао управо Милоје.
„Последњу поруку ми је послао пре четири дана. Написао ми је: 'Мој пријатељу, увек се смеј, увек размишљај позитивно и увек имај тај осмех на лицу'. Захвалио сам му се и рекао да ћу добро запамтити његове речи. Не могу да верујем да га сада више нема. Тужан дан, јако тужан. Знам да нас сада гледа са неба. Сада је као анђео, суперхерој. Имао је невероватну енергију и невероватан осмех“, рекао је Боби.
Марјановић каже, да након што је чуо да је Милојевић завршио у болници због срчаног удара, да се надао да ће добити позив од њега, како би се поново смејали.
„Заиста сам размишљао како је то само један проблем у животу, али да би се са сваким проблемом изборио. Размишљао сам како ће да се пробуди следећег дана и како ће све да буде у реду, позваћу га и рећи му:' Шта бре, то радиш?! Зашто си пао без разлога. Ти си најјачи човек ког познајем у животу'. Али, ово је реалност... Јако сам тужан. Увек је за све имао осмех, савет, позитивне мисли. Могао си да га зовеш усред дана или ноћи и увек је имао времена да са мном прича. Да ми он није био тренер, не бих завршио у НБА лиги. То је суштина. Он ми је рекао да дођем овде, да градим самопоуздање, игру, да импровизујем и да никада не одустајем. Он је такође јурио свој сан као играч. Био је ниски центар, али јако снажан играч. Причали су му да неће успети. Није дошао као играч у НБА, али јесте као тренер и освојио је прстен. Никада није одустајао, никада. То је и мене научио, да се никада не предајем, о томе је говорио многим играчима“, закључио је Бобан Марјановић, кошаркаш Хјустона.