Чује се у Кузмановићем гласу жал и неверица због Милојеве смрти.
Садашњи водитељ и уредник познатог кошаркашког подкаста „Лука и Кузма“ за Спутњик се присећа познанства са великим Дејаном Милојевићем.
„Наше познанство траје још из сезоне 1994/1995, где се он појављује у Ташмајдану, играли смо у истој групи оне лиге од 32 екипе. Појављује се један дечко невиђеног става, срца, енергије. Фактички се од тада познајемо. Велико је задовољство било када смо се сусрели у екипи Будућности, ја сам већ био тамо, а он је био неко ко је дошао“, присећа се Кузмановић у разговору за Спутњик.
Истиче Кузма да је Милојевића красила непосредност и искреност, те да никада није имао неку „задњу намеру“.
„Ниједног тренутка нисам сумњао да ћемо направити добру хемију. Дејан је био човек који је својим осмехом, ставом заиста мамио осмех. Једноставно си расположенији када си са њим у друштву. Без икаквих оних задњих намера, спекулација, коментара, задњих мисли. Један човек потпуно који је био у стању да увек буде позитиван и директан. Никада ниси код њега био у проблему шта мисли. Тимски играч који никада није гледао само себе. Човек који је знао да стане у заштиту и на терену и ван терена, и то се дешавало“, истиче Кузма.
Ипак, срце није издржало. Милојевић је прерано преминуо од последица срчаног удара. Све се догодило у Сједињеним Америчким Државама, у Солт Лејк Ситију.
„Човек великог срца, изгледа да то тако иде, па велико срце не издржи све ово што се дешава“.
Кроз анегдоту о помагању Кузмановић нам приближава чувеног кошаркаша и тренера.
„Не могу да верујем да га нема. Нама је дао интервју за подкаст, баш због пријатељских односа, четири сата провео у разговору пре годину дана. И сада за јубиларни је послао поруку, није требало молити га. Само сам га питао да ли може честитка, он је одговорио: Може и Боби са мном. Увек је правио боље ствари од онога што се од њега очекивало“.
У кошаркашким круговима влада права неверица после оваквог губитка.
„Стварно је човек који је апсолутно желео да подржи било кога, било у чему, везано и невезано за кошарку. Био је породичан човек без порока и тим пре је ово све још и не могу да кажем чудније, већ невероватније. Просто не знам, чујем се и са нашим саиграчима, не можемо да верујемо. Нико не може да се отме утиску да је то то, један моменат и нема те. Не знам тачно шта се десило, никада вероватно нећемо ни сазнати. Не сумњам да је имао сву негу, али просто остаје велики бол. Не знам да ли нас више занима због чега, шта и како. Остаје празнина. Био је у најбољим годинама“.
Успео је да дође до НБА лиге и освоји титулу као помоћни тренер Голден Стејта.
„То се не дешава било коме. То се не дешава лошим људима. То се не дешава некоме ко није уложио све да то постигне. Не дешава се некоме ко квари атмосферу или нема шта да каже. Тамо нема љубави, само професионализам и поштовање“.
А, какав је Милоје био као играч?
„Неустрашив. Атипичан. Један од најчвршћих. Надимак му је био Баркли, што због снаге, што због снаге коју је користио. Човек који није у предности ни у чему има по 17 скокова. Велика жеља, велика жеља да се пробије у свету виших центара. Не могу да кажем јачих, јер је био као од брега одваљен. Нашао је своје место и правио велике рекорде и у Евролиги и у АБА лиги. Донео је нову димензију на терен“.
На крају Кузмановић прави паралелу између Милојевића и његовог ученика Николе Јокића.
„Његова игра леђима била је интуиција, никада није техника била јача страна. Није ишао да ради. Већ је читао. Никада није бежао од високих играча. Гледамо сада и Јокића. Не можемо да кажемо да је то све лепо што ради, али је ефикасно и функцнионално. Е тако је врло слично радио и Милоје, само са неких 15 центиметара мање, закључио је Кузмановић за Спутњик.