МУЛТИМЕДИЈА

Српска Света гора: Бисери православља расути по обронцима Овчара и Каблара /фото/

На 150 км од Београда, у живописној Овчарско-кабларској клисури, попут бисера расутих по обронцима Овчара и Каблара, угнездила се скупина православних манастира раскошне лепоте и два светилишта скривених високо у стенама, због чега овај крај називају Српска Света гора.
Sputnik
1 / 23
Малобројни писани документи из 14. века сведоче да је ово монашко станиште настало највероватније након Маричке битке 1371, када је збег калуђера са атоске Свете Горе измакао у западну Србију пред каталонским плаћеницима и све чешћим упадима Турака
2 / 23

За изградњу манастира намерно је биран тешко приступачан терен, да би био недоступан неверницима

3 / 23
Путописци 19. века описивали су овај предео као “пукотину између стена” кроз коју се провлачи река
4 / 23

Кроз некада потпуно непроходну клисуру, данас се провлачи магистрални пут који повезује десет манастира: Ваведење, Преображење, Вазнесење, Сретење, Св.Тројица, Јовање, Успење, Никоље, Благовештење и Илиње

5 / 23

Због великог броја манастира смештених на тако малом простору, клисуру назвају "Српска Света гора".

6 / 23

У манастирима Овчарско-кабларске клисуре, вековима су вредни монаси прикупљали, преписивали и чували књиге, зборнике беседа, именике. У њима се развијала уметност, сликарство, градитељство и занатство

7 / 23

Манастири Мале Свете Горе су били центар вере, писмености, али и побуне, па су многи од њих, делећи судбину народа тешко страдали

8 / 23
Манастирску заједницу данас чине десет манастира и два светилишта чија је обнова, судећи по ретким ктиторским записима, новијег датума
9 / 23

Манастир Преображење је подигнут на десној страни Мораве, у подножју планине Овчар. Манастир је, након изградње, октобра 1940. године освештао Владика Николај Велимировић, тада епископ Жички

10 / 23
Првобитно, манастир Преображење се налазио са друге (леве) стране Западне Мораве. Одобрењем владике жичког Саве, стари манастир Преображење је 1910. порушен, како би се изградила железничка пруга према Ужицу
11 / 23
Манастир Сретење се налази под самим врхом планине Овчар на 800 метара надморске висине
12 / 23
Предање вели да је са врха Овчара бачена круна(корона) па се гледало где ће да падне, ту ће се градити црква. По том догађају се и брдо изнад самог манастира зове Короњско брдо
13 / 23
Од рукописних књига сачуваних до данас у Сретењу, преостале су свега три: Јеванђеље, Богородичини канони и Минеј за месец јун, који је значајан јер садржи Службу кнезу Лазару, као дело наше црквене књижевности
14 / 23
Од 1948. године Сретење је женски манастир, што се да приметити чим се крочи унутар зидина које га опасују
15 / 23

Манастир Ваведење су, према предању на које се позивају Вук Караџић и Јоаким Вујић, подигли Свети Сава и његов отац Стеван Немања

16 / 23
За време Велике сеобе Срба манастир Ваведење је опустео и остао без монаха. Прва обнова била је 1797. године
17 / 23
Живопис манастира Ваведење уништен је зубом времена и под Турцима. Сачуване су само Царске двери и крст са распећем, као и четворојеванђење из 1552. године
18 / 23
Манастир Благовештење се налази под Кабларом узводно уз Мораву, с леве стране реке, изнад саме хидроцентрале Овчар Бања. Посвећен је празнику Благовести који најављује рођења Исуса Христа
19 / 23
Патријарх српски Павле (световно име Гојко Стојчевић је замонашен у манастиру Благовештењу 1948. године. Монашко име Павле, добио је према апостолу Павлу
20 / 23
У манастиру Благовештење је радила преписивачка школа, па су тако у манастирској ризници сачуване вредне и старе руком писане књиге. Оно, што овај манастир издваја, је стари иконостас из 1632.године
21 / 23

Савиње, односно Црква Светог Саве - Савиње, се налази на стрмим стенама, у пећини, на средини планине Каблар. До ове светиње се долази уском стрмом стазом пешке

22 / 23

Иако смештене на малом географском простору за обилазак свих светиња треба времена. Репортер Спутњика је током свог мини ходачашћа успела посетити неколико манастира и збег пећину Кађеницu, која крије причу о страдању српског народа после слома Првог српског устанка

23 / 23

Зато, ако вас пут нанесе пут Овчарско-кабларске клисуре, посетите бар неку од ових српских светиња, тамјаном окађених, сузама страдалника напојених и крвљу мученика орошених

Коментар