Десет ризика за две године: Зашто је забринут Светски економски форум Клауса Шваба /видео/

А то, свакако, не може да буде по вољи оних би да буду једини пол за доношење одлука, и, као такви, без икакве конкуренције. Па отуда, ваљда, и Швабова оцена да, „без обзира на суочавање са озбиљним кризама у прошлости, садашњи талас песимизма нема преседана“. При чему глобална средства информисања – која су такође мултиполарна упркос досадашњим покушајима да се сва непожељна мишљења ућуткају – „само додатно повећавају осећај пропасти“, опомиње Шваб.

Његов форум је у том смислу у свом редовном годишњем Извештају о глобалним ризицима за 2024. за период од наредне две године идентификовао 10 кључних ризика за (њихов) свет.

На првом месту су, помало изненађујуће, а свакако узнемирујуће јер личи на најаву појачане цензуре, „лажне вести и дезинформације“, а затим следе: „екстремни временски догађаји“, „друштвена поларизација”, „сајбер несигурност”, „међудржавни оружани конфликти“, „мањак економских могућности“, „инфлација“, „недобровољне миграције“, „економско опадање“ те загађење на последњем, 10. месту међу ризицима у наредне две године.

Насупрот томе, прва четири, и укупно пет од 10 највећих ризика за Светски економски форум у наредних 10 година, односе се на питања повезана са животном средином, што најављује појачано инсистирање на разним нијансама зелене агенде – тако да Аналена Бербок нема разлога за бригу о својој каријери, колико год да пропадне у Немачкој – но, о том-потом.

У овом тренутку, повећане поделе, појачана непријатељства и све већи број конфликта дефинишу садашњи глобални пејзаж, прецизира оснивач омиљеног састајалишта глобалне елите, уз готово очајнички позив да се „поново изгради поверење у нашу будућност“. Ко год ми, то јест они, заправо били.

Додуше, „питање је одакле почети“, признаје и сам Шваб, иако би то морало да му буде јасно већ и из извештаја организације „Оксфам“ о глобалној неједнакости, који прати сваки Давос, а овог пута доноси рачуницу да су петорица најбогатијих на свету у последње три године своје богатство удвостручили на беспризорних 869 милијарди долара, док је истовремено доњих 60 одсто човечанства – скоро пет милијарди људи – и додатно осиромашило.

Од избијања пандемије ковида-19 милијардери су постали за 3,3 билиона долара богатији него што су били пре ње а њихово богатство расло је три пута већом стопом од инфлације која је, по природи ствари, имала супротан утицај на све остале. Тако да, ако би се овакав тренд наставио, стоји у извештају под насловом „Како корпоративна моћ дели наш свет”, свету прети опасност да већ до краја ове деценије добије првог билионера – имовина већа од 1.000 милијарди долара – док насупрот томе сиромаштво не би било искорењено у наредних 229 година.

И како онда поверовати Клаусу Швабу и свој тој елити коју је окупио да, кад говоре о разним својим циљевима, у виду имају добробит читавог човечанства, а не само своју?

Сва поменута рачуница, међутим, милијардере у Давосу изгледа да није узнемирила колико и Шваба који увиђа опасност да им неће бити тако добро као што је бивало до сада; за то су, можда, заслужне и проститутке чије услуге коштају 2.500 долара а сви термини су попуњени, магичне печурке и десерти са златним листићима који се тамо конзумирају, ако је веровати извештајима „Њујорк поста“ са лица места.

Уосталом, јавља „Блумберг” одатле, „Бог те благословио“, поручио је шеф Џеј Пи Морган Чејс банке Џејми Дајмон, и сам милијардер, украјинском председнику Владимиру Зеленском, и тешко да је том приликом у виду имао профит Украјинаца а не сопствени. Што доста говори и о правој природи тог задовољства Зеленским које је пребогати банкар исказао.

Али што се Украјине тиче, шта год благословио самозвани финансијски Бог из Џеј Пи Морган Чејс банке, много прецизнији опис тамошње ситуације у Давосу је изнео генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, неочекиваним али зато неизбежним признањем да је „ситуација на фронту екстремно тешка“, да „велика офанзива коју су Украјинци извели прошлог лета није дала резултате”, те да „Русија активно напредује на многим деловима фронта“. Све то уз закључак да „никада не треба да потцењујете Русију“, иако су баш то сви они који персонификују Давос радили све до сада.

Али није им ни само Русија проблем. Наиме, „више немамо наратив о томе како да поново ојачамо своје економије, оптерећене неодрживим нивоима дуга и инфлацијом… Традиционална монетарна и фискална политика остала је без снаге”, признаје Клаус Шваб иако не прецизира да се ова дефиниција превасходно односи на свет Запада; Америка је, на пример, дужна преко 34 хиљаде милијарди долара и само је камату платила преко хиљаду милијарди, уз буџетски дефицит од 510 милијарди који је за чак 21 одсто већи него пре годину дана.

А све то још наставља да расте. Док је насупрот томе Русија превазишла Немачку по БДП-у мереном паритетом куповне моћи, а Кина је – упркос негативним прогнозама у западној штампи – поново превазишла очекивања и забележила раст од преко 5 одсто свог БДП-а. Па је – занимљиво – њен председник Си Ђинпинг изабрао управо овај тренутак, док је Светски економски форум у току, да обзнани своју намеру да Кина постане светска финансијска сила и да је у склопу тога „неопходно да се убрза стварање модерног финансијског система са кинеским карактеристикама”…

А ту је још, поврх свега овога, како бележи „Политико”, и „дух Доналда Трампа који прогања Давос”. Довољно за озбиљну узнемиреност, упркос свим пребукираним проституткама и магичним печуркама.

Колико је оправдана узнемиреност елите из Давоса? Шта тим поводом они могу да учине? И чему уопште служи Светски економски форум Клауса Шваба?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку” разговарали публициста из Швајцарске Слободан Деспот и економиста и члан Фискалног савета Бојан Димитријевић.