Према последњим доступним подацима, директна улагања Европске уније, Г7, Аустралије и Швајцарске у руску економију су крајем 2022. године износила 288 милијарди долара. Штавише, узимајући у обзир забрану повлачења средстава из земље становника непријатељских држава, износ је могао значајно да порасте због трансфера ових средстава на рачуне типа „С“.
ЕУ поседује 223,3 милијарде долара имовине, од чега 98,3 милијарде припада Кипру, 50,1 Холандији и 17,3 милијарде Немачкој. У првих пет највећих европских инвеститора у руску економију су и Француска (16,6 милијарди долара) и Италија (12,9 милијарди долара). На преостале земље отпада 28,1 милијарду долара.
Међу земљама Г7, највећи инвеститор у руску економију била је Британија – према последњим доступним подацима, британска имовина у Русији достигла је крајем 2021. Године вредност од око 18,9 милијарди долара. Сједињене Државе су крајем 2022. године поседовале 9,6 милијарди долара руске имовине, Јапан 4,6 милијарди долара, а Канада 2,9 милијарди долара.
Инвестиције из Швајцарске и Норвешке, које обично прате политику ЕУ по питању санкција, на крају 2022. износиле су 28,5 милијарди долара, односно 139 милиона долара. Аустралија је крајем прошле године имала 683 милиона долара улагања у руску економију.
Западни политичари су више пута позивали да се направи план за коришћење замрзнутих руских средстава за финансирање обнове Украјине, између осталог, чуле су се претње да ће бити конфисковане. Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков рекао је да Москва не искључује контрамере, ако се ова идеја оствари.
Погледајте и: